Status predmeta: izborni u osnovnom statusu; obavezan za profil Hispanista
Šifra predmeta: 0915113
Struktura predmeta: 2 časa predavanja
Godina studija: II
Semestar: treći
Broj bodova: 3
Tip predmeta: TM
Profesor: dr Vladimir Karanović, docent
Sadržaj (opis) predmeta:
Definisanje termina Siglos de Oro i kulturno-istorijski kontekst. Pojam renesanse. Rana i kasna renesansa. Istorijski kontekst renesanse. Ujedinjenje Španije u vreme Fernanda i Izabele. Rađanje ideje o jednoj državi, jednom narodu i jednoj veri. Uspon kolonijalne sile i intervencionizam „velikih“ Habzburga. Evropska verska reformacija. Martin Luter. Filip II. Ratovi u Nizozemskoj. Rat protiv Engleske. Opadanje moći i siromašenje Španije nakon smrti Filipa II. Špansko društvo u 16. i 17. veku. Španska književnost renesanse i njen društveni i istorijski kontekst. Definicija Baroka. Kulturni izolacionizam i cenzura. Pitanje predestinacije i slobodne volje. Egzistencijalne dihotomije: život i smrt, san i java itd. Pesimizam 17. veka izazvan opadanjem moći španske države. Španska književnost baroka i njen društveni i istorijski kontekst.
Cilj predmeta:
Studenti će bolje razumeti istorijske prilike 16. i 17. veka i povezati ih sa znanjima stečenim na časovim jezika i književnosti. Razvijaće lični kritički stav koji će im omogućiti da donose sopstvene zaključke o istorijskoj epohi, kulturnom kontekstu i umetničkim delima ovog perioda. Studenti će naučiti da određena dela, autore i događaje posmatraju kroz kontekst tj. kao deo jedne šire istorijske i kulturne celine.
Metodologija i oblici nastave:
Predavanja, diskusije ekspozei, rasprave, filmovi. Samostalan rad, učenje uz pomoć kompjutera.
PLAN IZVOĐENJA NASTAVE (KALENDAR ČASOVA)
- Uvodno predavanje. Upoznavanje studenata s programom i obaveznom literaturom.
- Određenje termina Siglos de Oro, kultura, istorija i kontekst. Stvaranje moderne Španije. Katolički kraljevi. Karlos I (V). Društvene i političke prilike u Španiji tokom 16. veka. Erazmo Roterdamski. Katoličanstvo i Španska inkvizicija. Tridentski sabor. Progon Jevreja i Mavara.
- Otkriće Amerike. Uspon kolonijalne sile i organizacija španskih kolonija.
- Filip II. Ratovi u Nizozemskoj. Rat protiv Engleske. Bitka kod Lepanta. Opadanje vojne moći i siromašenje Španije nakon smrti Filipa II.
- Igrani film Visentea Arande, Luda Huana (Juana La Loca).
- Renesansa u Italiji i na severu Evrope i njen uticaj. Renesansna umetnost u Španiji: slikarstvo i arhitektura. Zlatno doba španske muzike u 16. veku. Prezentacije.
- Španska književnost renesanse: najznačajniji predstavnici i dela. Pozorište. Poezija. Proza. Asketska i mističarska književnost u Španiji. Migel de Servantes.
- Definicija baroka. Špansko društvo u 17. veku. Vladavina Karlosa II. Protivreformacija i barok. Doživljaj morala i časti u španskom društvu. Stari i novi hrišćani. Limpieza de sangre. Ley de Mayorazgo. Egzistencijalne dihotomije: život i smrt, san i java itd. Pitanje predestinacije i slobodne volje. Pesimizam 17. veka izazvan opadanjem moći španske države. El desengaño barroco.
- Španska književnost baroka. Lope de Vega i razvoj nacionalnog pozorišta. Tirso de Molina. Kalderon de la Barka.
- Kultizam i konseptizam. Poezija. Gongora i Kevedo. Barokna proza.
- Zlatno doba španskog slikarstva: Fransisko de Surbaran. Dijego Velaskes. Huan de Valdes Leal. Prezentacije.
- Esteban Muriljo. Fransisko Ribalta. Žozep de Ribera. Barokna muzika u Španiji i rađanje nacionalnog muzičkog teatra. Sarsuela. Prezentacije.
Ocenjivanje:
Prisustvo na času: Procenat prisustva na časovima: 75%
Prikaz knjige/ prezentacija na času/ ekspoze: – 30%
Završni ispit: Na kraju semestra polaže se pismeni završni ispit*. – 70%
NAPOMENA: Da bi položio ispit, student na predispitnim aktivnostima (prikaz knjige/prezentacija na času/ekspoze) mora imati minimum 30% od broja bodova, na završnom ispitu 51%, a na prisustvu na časovima procenat od 75% pohađanih časova u semestru. Student koji nije ostvario sve predispitne obaveze nema pravo da polaže završni ispit u tekućoj školskoj godini. Student koji ne položi završni ispit, nastavu iz istog predmeta pohađa u narednoj školskoj godini. Predispitne obaveze ispunjene tokom školske godine važe do početka nastave istog predmeta u narednoj školskoj godini.
Obavezna literatura:
– Quesada Marco, Sebastián. Curso de civilización española, Madrid: SGEL, 2008. pp. 67-111.
– Tamames, Ramón y Quesada, Sebastián. Imágenes de España, Madrid: EDELSA, 2009. pp. 54-83.
– Baho Alvares, Fe i Hil Pećaroman, Hulio. Istorija Španije, prevela sa španskog Biljana Bukvić, Beograd: Klio, 2003. pp. 101-159.
– Soldatić, Dalibor. „Književnost renesanse“ in: Pavlović-Samurović, Ljiljana i Soldatić, Dalibor, Španska književnost I, Sarajevo-Beograd: Svjetlost-Nolit. 1985, pp. 205-216.
– Soldatić, Dalibor i Donić, Željko, Svet hispanistike (Uvod u studije), Beograd: Zavod za udžbenike, 2011, pp. 250-263, 309-319.
– Kastiljo, Mišel del. Rečnik zaljubljenika u Španiju, preveo Milan Komnenić, Beograd: Službeni glasnik, 2012. pp. 67-71, 92-105, 128-155, 163-177, 189-199, 210-222, 228, 249-263.
– Izquierdo-Todorović, Silvia. Introducción a la Civilización Latinoamericana/Uvod u latinoameričku civilizaciju. Belgrado: Megatrend Universidad de Ciencias Aplicadas/Beograd: Megatrend univerzitet primenjenih nauka, 2005. pp. 185-221.
– Gombrih, E.H. Saga o umetnosti (Umetnost i njena istorija), prevela Jelena Stakić, Beograd: Laguna, 2006. pp. 287-433.
– Janson, H.W. Istorija umetnosti, Beograd: Prosveta, 1996. pp. 348-433.
– Piskel, Đina. Opšta istorija umetnosti, vols. 2-3, Beograd: Vuk Karadžić, 1974. (Vol. 2 – pp. 159-231, Vol. 3 – pp. 9-85)
Dodatna literatura:
– Dominges Ortis, Antonio. Španija: Tri milenijuma istorije. Beograd: Čigoja, 2003. pp. 70-147.
- Komelja, Beatris. Španska inkvizicija, prevela sa španskog Biljana Bukvić, Beograd: Klio, 2003.
- Samardžić, Nikola. Identitet Španije. Beograd: Admiral Books, 2014.
– Đordi, Roza. Velaskez, prevela sa italijanskog Bojana Aleksić, Beograd: Knjiga komerc, 2012.
– Veliki svetski muzeji: Prado – Madrid, tekst Danijela Tarabra, prevela sa italijanskog Bojana Aleksić, Beograd: Službeni glasnik, 2012.
* Kandidat/kinja na svim delovima predispitnih obaveza, kao i na završnom ispitu, mora ostvariti minimum od 51% od broja bodova da bi položio/la predmet (osim na prisustvu, gde je propisano da kandidat/kinja mora biti prisutan/na na najmanje 75% od broja održanih časova u semestru).