I i II semestar (2+2)
ŠKOLSKA GODINA: 2005/06.
PROFESORI: Dr DALIBOR SOLDATIĆ, Mr JASMINA NIKOLIĆ


1. NASTAVNI PLAN

Predmet Španska književnost 1 (Uvod u hispansitiku) studenti slušaju u I i II semestru. Nastavnim planom je predviđeno da studenti imaju dva časa predavanja i dva časa praktične nastave (vežbi) nedeljno.
Intenzivni kurs opšteg karaktera koji treba da pruži studentu pregled stvaralaštva na španskom jeziku i upoznavanje sa osnovnim elementima hispanskog sveta. Književnost se predstavlja od prvih dokumenata pisanih na španskom jeziku do kraja XX veka. Tokom kursa student čita najznačajnija dela i odlomke najzanačajnijih dela hispanskih književnosti u prevodu, i kroz njih i njihove autore upoznaje suštinske odlike različitih književnih pokreta i pravaca, kao i istorijski i društveni kontekst u kom nastaju.


2. NASTAVNI PROGRAM

  1. Pojmovi: hispanistika, španska književnost, regionalne književnosti, hispanoamerička književnost, latinoamerička književnost, hispanske književnosti. Teritorijalni i jezički kriterijum.
  2. Razvoj studija hispanistike u svetu i kod nas.
  3. Rasprostranjenost španskog jezika u savremenom svetu. Multilingvizam u savremenoj Španiji.
  4. Poreklo španskog jezika. Romanski jezici (idiomas romances). Nastajanje španskog jezika (el castellano). Galisijski jezik (el gallego). Katalonski jezik (el catalán). Baskijski jezik (el vasco). Dijalekti.
  5. Španski jezik u Hispanskoj Americi (fonetske, morfološke, sintaksičke i leksikološke osobenosti).
  6. Najstariji sačuvani tekstovi na španskom jeziku (glosas, diplomas). Mosarapski dijalekat (el mozárabe) i prvobitna romanska lirika (jarchas). Srednjovekovni rukopisi. Pojava štampanih knjiga. Pliegos sueltos. Inkunabule (incunables).
  7. Vrste izdanja književnih tekstova: paleografsko izdanje, kritičko izdanje, faksimil izdanje i modernizovano izdanje.
  8. Razvoj španske filologije. Antonio de Nebrija, El arte de la lengua castellana (1492). Juan de Valdés, El diálogo de la lengua (1535). Covarrubias, Tesoro de la lengua castellana o española (1611). Gonzalo Correas. Andrés Bello, Gramática de la lengua castellana destinada al uso de los americanos (1847). Osnivanje Španske kraljevske akademije (Real Academia Espanola, 1713). Prva izdanja Akademijine Gramatike, Ortografije i Rečnika. Kasnija Akademijina izdanja.
  9. Razvoj španske nauke o književnosti.
  10. Transkripcija imena iz španskog jezika.
  11. Problem prevođenja španskih književnoistorijskih i književnoteorijskih termina.
  12. Pregled najznačajnijih događaja u istoriji Španije i Hispanske Amerike. Geo-političke osobenosti Španije i Hispanske Amerike.
  13. Kratak pregled nastanka i razvoja španske književnosti (literatura espanola). Srednji vek (usmena i pisana književnost). Predrenesansa. Renesansa. Barok. Neoklasicizam. Romantizam. Postromantizam. Realizam i naturalizam. Modernizam. Generacija 1898. Avangarda. Postavangarda. Generacija 1927. Književnost u egzilu. Regionalne književnosti. Savremena književnost.
  14. Kratak pregled nastanka i razvoja hispanoameričke književnosti (literatura hispanoamericana). Jezički i teritorijalni kriterijum. Nacionalne književnosti i hispanoamerička književnost kao celina. Prehispanske književnosti. Kolonijalna književnost. Barok. Prosvećenost. Neoklasicizam. Romantizam. Realizam i naturalizam. Modernizam. Postmodernizam. Avangarda. Postavangarda. Savremena književnost. Literatura chicana.


3. OBAVEZNA LEKTIRA

1. Pesma o Sidu (Poema de mío Cid): starošpanski junački spev. Kritičko izdanje, prevod, komentar i rečnik Vlado Drašković, Beograd, Izdavačko-informativni centar studenata, 1975. Pročitati „Pevanje prvo“, str. 9-59. i „Predgovor“, str. 3-7.

2. Fernando de Rohas i njegov “prethodnik”, Selestina. Prevod sa španskog, beleške i pogovor Aleksandar Grujičić. Beograd, Paideia, 2005. Prevod dela: Fernando de Rojas (y “antiguo autor”), La Celestina, Tragicomedia de Calisto y Melibea

3. Život Lazarčića sa Tormesa, njegove zgode i nezgode. Prevela sa španskog jezika, pogovor, bibliografiju i beleške sačinila Jasna Stojanović. Beograd: Lapis, 1995. Prevod dela: La vida de Lazarillo de Tormes y de sus fortunas y adversidades. Pročitati i pogovor: str. 69-77.

4. Žoan Timoneda, „Zavrzlama jedanaesta“ i „Zavrzlama četrnaesta“ u: Žoan Timoneda, Zavrzlame, prevela sa španskog i pogovor napisla Marina Ljujić-Pulić, Beograd, Draganić, 2001, str. 77-110. Prevod dela: Joan Timoneda, El Patrañuelo, edición de María Pilar Cuartero Sancho, Madrid, Espasa-Calpe, 1990. (Editio princeps: Joan Mey, Valencia, 1567). Pročitati pogovor „Timonedina književna radionica“, str. 189-192

5. Migel de Servantes, Veleumni plemić Don Kihot od Manče. Sa španskog preveo Đorđe Popović-Daničar; predgovor Ljiljana Pavlović- Samurović. Beograd: Zadužbina Ilije M. Kolarca, 1996. ILI: Migel de Servantes, Oštroumni plemić Don Kihot od Manče. Preveo Duško Vrtunski. Predgovor Sreten Marić. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1998. ILI: Migel de Servantes, Maštoglavi idalgo Don Kihote od Manče (I deo) i Maštoglavi vitez don Kihote od Manče (II deo), prevela Aleksandra Mančić, Beograd, Rad, 2005. Prevod dela: Miguel de Cervantes Saavedra El ingenioso hidalgo don Quixote de la Mancha i Segunda parte del ingenioso cavallero don Quixote de la Mancha.

6. Migel de Servantes, “O sudiji za razvode” i “Pozornica čudesa”, u: Migel de Servantes, Međuigre. Preveli sa španskog Jasna Stojanović i Zoran Hudak. Pogovor, bibliografija i beleške Jasna Stojanović. Beograd: Lapis, 1994. Pročitati i pogovor, str. 110-120. Prevod dela: Miguel de Cervantes, Entremeses.

7. Migel de Servantes, „Slavna sudopera“, u: Migel de Servantes, Uzorne novele. Preveo Haim Alkalaj, autor pogovora i prevodilac Duško Vrtunski, Novi Sad: Matica srpska, 1981. Prevod dela: Miguel de Cervantes, Novelas ejemplares.

8. Tirso de Molina, Seviljski zavodnik i kameni gost. Prevela sa španskog jezika, napomene i pogovor Aleksandra Mančić-Milić. Beograd: Rad, 2000. ILI: Tirso de Molina, Seviljski zavodnik i kameni gost. Prevod s kastiljanskog, predgovor, beleške i komentari Branislav Prelević. Beograd: Paideia, 2002. Prevod dela: Tirso de Molina, El burlador de Sevilla y convidado de piedra.

9. Leandro Fernandes de Moratin, Devojačko "da". Prevod sa španskog, predgovor, bibliografija i beleške Jasna Stojanović. Beograd: Orbis, 1993. Prevod dela: Leandro Fernández de Moratín, El sí de las niñas.

10. Huan Valera, Pepita Himenes. Prevela sa španskog i predgovor napisala Nina Marinović. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Sremski Karlovci, 2003.

11. Federiko Garsija Lorka, Ciganski romansero. Preveo Kolja Mićević. Beograd: BIGZ, 1977. Prevod dela: Federico García Lorca, Romancero gitano.

15. Kamilo Hose Sela, Hristos protiv Arizone. Sa španskog prevela Aleksandra Mančić, Beograd: Rad, 2003. Pročitati pogovor, str. 257-262. Prevod dela: Camilo José Cela, Cristo vs. Arizona.

15. Eduardo Mendosa, Laka komedija. Prevela sa španskog Bojana Kovačević. Beograd: AED studio, 2005. Prevod dela: Eduardo Mendoza, Una comedia ligera. ILI: Havijer Marijas, Srce tako belo, prevela s španskog Silvija Monros-Stojaković. Beograd: Narodna knjiga-Alfa, 1997. Prevod dela: Javier Marías, Corazón tan blanco.

16. Gabrijel Garsija Markes, Sto godina samoće. Prevela Jasna Mimica Popović. Beograd; Sarajevo: Prosveta, Narodna knjiga, Književne novine itd, 1985. Prevod dela: Gabriel García Márquez, Cien anos de soledad.

17. Horhe Luis Borhes, „Alef“, Mario Vargas Ljosa, „Šefovi“, Huan Rulfo, „Kaži im da me ne ubiju“, Karlos Fuentes, „Dve Elene“, u: Antologija savremene hispanoameričke pripovetke, izabrao i priredio Branko Anđić. Preveli Branko Anđić, Vesna Gatalica, Aleksandra Stevanović. Beograd: Srpska književna zadruga, 1980. Pročitati predgovore: Dalibor Soldatić, „Antologija savremene hispanoameričke pripovetke“, str. VII-XXVIII i „Branko Anđić, „Pripovetka u začetku“, str. XXIX-LIX. Prevod pripovetke Jorge Luis Borges, „El Aleph“.

18. Hulio Kortasar, Progonitelj. Sa španskog prevela Aleksandra Mančić. 2. dopunjeno izd. Beograd: Rad, 2002. Prevod dela: Julio Cortázar, Perseguidor.

19. Oliverio Hirondo, „Priviđenje u gradu“, Alfonsina Storni, „Glas“, Sesar Valjeho, „Bratska zabava“, Visente Huidobro, „Pesnička veština“, Karlos Peljiser, Kasni soneti“, Horhe Luis Borhes, „Pesnička umetnost“, Horhe Karera Andrade, „Planetski čovek“, Nikolas Giljen, „Sensemaja“, Pablo Neruda, „Jedino smrt“, Oktavio Paz, „Žednik“, u: Ljiljana Pavlović-Samurović (priređivač), Svetlosti Kordiljera. Antologija hispanoameričke poezije (1920-1970), Beograd, Rad, 1974. Pročitati predgovor „Estetička i ideološka opredeljenja savremenih hispanoameričkih pesnika“, str. 7-47.

20. Huan Antonio de Sunsunegi, „Tri u jednoj ili ubitačna čast“, Ana Marija Matute, „Dečaci“, u Radivoje Konstantinović (priređivač), Antologija španske pripovetke od Servantesa do danas, Novi Sad, Bratstvo-Jedinstvo, 1984.

21. Bartolome de las Kasas, „Predmet ovog kratkog pregleda“, str. 15-16, „Predgovor“, str. 17-19, „Kratak izveštaj o uništavanju Indija“, str. 21-25, „Nova Španija“, str. 55-67. u: Bartolome de las Kasas, Kratak izveštaj o uništavanju Indija, Beograd, Filip Višnjić, 2002. Preveo sa španskog Nenad Perišić. Prevod dela: Fray Bartolomé de las Casas, Brevissima relacion de la destruycion de las Indias.


4. LEKTIRA PO IZBORU

Studenti su obavezni da pročitaju u prevodu, po sopstvenom izboru:
a) zbirku ili antologiju pesama jednog od navedenih španskih pesnika: Juan Ramón Jiménez, Antonio Machado, Rafael Alberti, Luis Cernuda;
b) zbirku ili antologiju pesama jednog od navedenih hispanoameričkih pesnika: Pablo Neruda, Jorge Luis Borges, Gabriela Mistral, Nicolás Guillén, Ernesto Cardenal, Octavio Paz.
c) roman ili zbirku pripovedaka jednog od navedenih španskih pisaca: Pedro Antonio de Alarcón, Leopoldo Alas Clarín, Miguel de Unamuno, Pío Baroja, Vicente Blasco Ibáñez, Camilo José Cela, Miguel Delibes, Antonio Múñoz Molina
d) roman ili zbirku pripovedaka jednog od navedenih hispanoameričkih pisaca: Enrique Rodríguez Larreta, Rómulo Gallegos, Miguel Angel Asturias, Juan Rulfo, Mario Vargas Llosa, Carlos Fuentes, Ernesto Sábato, Alejo Carpentier.

O svakom od četiri autora odabranih dela kandidat treba da pripremi kratko izlaganje o piscu u kome će izložiti podatke relevantne za njegovo književno stvaralaštvo, pripadnost književnoj školi, grupi ili pokretu, naslove njegovih najvažnijih dela na španskom i u prevodu, datume objavljivanja prvih izdanja najznačajnijih dela. Pri predstavljanju odabranog pesničkog ili proznog dela kandidat treba da naznači njegovu pripadnost određenom književnom rodu, vrsti, podvrsti i žanru, kao i pripadnost određenoj književnoj školi, grupi ili pokretu, da formuliše temu, da izloži sadržinu, predstavi jezik i stil dela.


1. HUAN RAMON HIMENES

Huan Ramon Himenes, Ja nisam ja: pesme. Beograd: Rad, 1977.


2. ANTONIO MAĆADO

Antonio Maćado, Poezija, preveo Nikola Milićević, Zagreb: Mladost, 1967. Prevod dela: Poesias Completas. Tekst štampan uporedo na španskom i srpskohrvatskom jeziku.


3. RAFAEL ALBERTI

Rafael Alberti, Izabrane pesme. Izbor, prevod i predgovor, hronologija, komentari i ronologija Krinka Vidaković Petrov. Beograd: BIGZ, 1986.


4. VISENTE ALEIKSANDRE

Visente Aleiksandre, Povijest srca, sa španjolskog prveo Nikola Milićević. Zagreb: Znanje, 1978. Prevod dela: Obras completas.


5. LUIS SERNUDA

Luis Cernuda, Stvarnost i želja: izabrane pesme / izbor, prevod, predgovor, komentari i napomene Gordana Ćirjanić. – Beograd: BIGZ, 1990. Prevod dela: La realidad y el deseo.


6. PABLO NERUDA

Pablo Neruda, Sunce u repu vetra: izbor pesama, izbor i prevod Radoja Tatića. Beograd: Rad, 1969.

Pablo Neruda, 20 ljubavnih pjesama i jedna očajna, preveo Zvonimir Golob. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske, 1978. Prevod dela: 20 poemas de amor y una cancion desperada.

Pablo Neruda, Sto soneta o ljubavi, sa španjolskoga preveo Zvonimir Golob, 5. izd. Zagreb: Prosvjeta, 1979. Prevod dela: Cien sonetos de amor.

Pablo Neruda, Pjesme, izabrao i preveo Nikola Miličević. Zagreb: Mladost, 1975. Prevod dela: Obras completas, I. II.

Antologija: Pet čileanskih pesnika: Gabrijela Mistral, Visente Uidobro, Pablo Neruda, Nikanor Para i Enrike Lin; izbor i predgovor Branislav Prelević; [preveli Radoje Tatić… [i dr.]; beleške o pesnicima Ljiljana Pavlović-Samurović; ilustracije Enrike Zanjartu]. Beograd: Jugoslovensko udruženje latinoamerikanista: Interpres, 2002.


7. HORHE LUIS BORHES

Horhe Luis Borhes, Izabrane pesme. Izbor, prevod i predgovor Radivoje Konstantinović. Beograd: SKZ, 1982. Prevod dela: Obra poética, 1923-1977; La cifra.

Horhe Luis Borhes, Izabrane pesme i kratke proze, prevod sa španskog, izbor, pogovor i napomene Radivoje Konstantinović. Beograd: Paideia, 2005.


8. GABRIJELA MISTRAL
Gabriela Mistral, Soneti smrti i druge pesme. Priredio i sa španskog preveo Branislav Prelević. Beograd: Narodna knjiga, 1983.


9. NIKOLAS GILJEN

Nikolas Giljen, Besana voda, Anhel Anher, autor dodatnog teksta, Mirjana Božin, priređivač i prevodilac, Kruševac: Bagdala, 1982.

Nikolas Giljen, Sav taj son, izbor i prevod Roman Balvanović. – Izd. u čast stogodišnjice pesnikovog rođenja. – Beograd: Idea, 2002. Prevod dela: Obra poética.


10. ERNESTO KARDENAL

Ernesto Kardenal, Psalmi i druge pesme, izbor,prevod i predgovor Krinka Vidaković Petrov. Beograd: Dom omladine, 1983.


11. OKTAVIO PAZ

Oktavio Paz, Himna među ruševinama: izabrane pesme, izbor, prevod, predgovor, hronologija, komentari i bibliografija Branislav Prelević. – 2. izd. – Beograd: BIGZ, 1990. Prevodi dela: Libertad bajo palabra; Salamandra; Ladera Este; La centena; Pasado en claro; Vuelta.

Oktavio Paz, Lukovi, izbor i prevod sa španskog Branislav Prelević, Beograd: Rad, 1979.


12. PEDRO ANTONIO DE ALARKON

Pedro Antonio de Alarkon, Trorogi šešir. Preveo Ivan Večerina. Beograd, Rad,1969. Pogovor napisala Ljiljana Pavlović-Samurović. Prevod dela: Pedro Antonio de Alarcón, El sombrero de tres picos.


13. LEOPOLDO ALAS “KLARIN”
Leopoldo Alas, Regenta, prevela sa španskog i pogovor napisala Nina Marinović. Sremski Karlovci; Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2005. Prevod dela: La regenta.


14. MIGEL DE UNAMUNO
Migel de Unamuno, Magla, prevodilac Jelena Rajić. Beograd: BMG, 1999. Prevod dela: Niebla.

Migel de Unamuno, Abel Sanćes i druge priče. Preveo Vuk Šećerović. Beograd: Signature, 1999.


15. PIO BAROHA

Pio Baroha, Nespokojni Shanti Andia, sa španjolskog preveo Josip Tabak. Zagreb: Zora, 1964. Prevod dela: Las inquietudes de Shanti Andia.

Pio Baroha, Potraga, prevela sa španskog Biljana Bukvić. Beograd: Clio, 2004. Prevod dela: La Busca.


16. VISENTE BLASKO IBANJES

Visente Blasko Ibanjes, Katedrala, preveo Radivoj Nikolić. Beograd: Novo pokolenje, 1952.

Visente Blasko Ibanjes, Među narandžama, prevela sa španskog Biljana Bukvić. Beograd: Clio, 2005. Prevod dela: Entre naranjos.

Visente Blasko Ibanjes, Slučaj u Huerti, preveo Stevan Milović. Beograd: Rad, 1964.


17. KAMILO HOSE SELA

Kamilo Hose Sela, Pascual Duarte i njegovi zločini, sa španjolskoga preveo Josip Tabak. Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske, 1990. Prevod dela: La familia de Pascual Duarte.


18. MIGEL DELIBES

Migel Delibes, Svrgnuti princ,prevele sa španskog Bada Domić i Maša Teslić. Beograd: Nolit, 1989. Prevod dela: El Principe destronado.

Migel Delibes, Jeretik, sa španskog prevele Tanja Nestorović, Ivana Gobeljić. Beograd: Gutenbergova galaksija, 2002. Prevod dela: El Hereje.


19. ANTONIO MUNJOS MOLINA

Antonio Munjos Molina, Zima u Lisabonu, prevod Nadežda Đermanović, Verica Savić. Beograd: Mediterraneo, 1996.

Antonio Munjos Molina, Beltenebros, prevod Nadežda Đermanović. Beograd: Mediterraneo, 1995.

Antonio Munjos Molina, U Blankinom odsustvu, sa španskog prevela Nada Đermanović. Beograd: Samizdat B92, 2004. Prevod dela: En ausencia de Blanca.

Antonio Munjos Molina, Fatalna strast u Buenos Ajresu, prevod Nada Đermanović. Beograd: Afirma, 2002. Prevod dela: Carlota Faainberg.


20. ENRIKE RODRIGES LARETA

Enrike Rodriges Lareta, Slava Don Ramira: (jedan život u doba Filipa II), sa španskog preveo Kalmi Baruh; priredila knjigu Isidora Sekulić. Beograd: Narodna prosveta, [b. g.]. Prevod dela: La gloria de don Ramiro.


21. ROMULO GALJEGOS

Romulo Galjegos, Kanaima, sa španskog prevela Marica Josimčević. Novi Sad [etc.]: Matica srpska [etc.], 1978.


22. MIGEL ANHEL ASTURIJAS

Migel Anhel Asturijas, Gospodin predsjednik, sa španjolskog preveo Josip Tabak. Zagreb: Naprijed, 1972. Prevod dela: El señor presidente.

Migel Anhel Asturijas, Zeleni papa, preveo Milivoj Telećan. Zagreb: Naprijed, 1975. Prevod dela: El papa verde.

Migel Anhel Asturijas, Uragan, prevela Zorica Milosavljević. Beograd: Nolit, 1958.

Migel Anhel Asturijas, Gvatemalske legende. Prevod Radoje Tatić. Predgovor Radoje Tatić i Huan Oktavio Prens. Beograd: Nolit, 1969.


23. HUAN RULFO

Huan Rulfo, Pedro Páramo, sa španskog prevela Duška Radivojević. Novi Sad: Rubikon, 2004.


24. MARIO VARGAS LJOSA

Mario Vargas Ljosa, Pohvala pomajci,preveo s španskog Branko Anđić. Beograd: Književne novine, 1990. Prevod dela: Elogio de la madrastra.

Mario Vargas Ljosa, Razgovor u Katedrali, sa španskog prevela Jasna Bunjevac-Sotelo. Beograd: Prosveta: Narodna knjiga: Književne novine: Rad: Partizanska knjiga, Sarajevo: Svjetlost, 1984. Prevod dela: Conversacion en la Catedral.

Mario Vargas Ljosa, Pantaleon i posetiteljke,prevela sa španskog Silvia Monros-Stojaković. Beograd: Prosveta, 1981. Prevod dela: Pantaleón y las visitadoras.

Mario Vargas Ljosa, Rat za smak sveta, prevela sa španskog Jasna Bunjevac Sotelo; predgovor Milivoj Telećan. Beograd: Nolit, 1986. Prevod dela: La guerra del fiu del mundo.

Mario Vargas Ljosa, Povest o Majti, prevela sa španskog Aleksandra Mančić-Milić. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1987. Prevod dela: Historia de Mayta.

Mario Vargas Ljosa, Don Rigobertove beležnice, prevela Olivera Bulajić. Beograd: Narodna knjiga – Alfa, 2003. Prevod dela: Los cuadernos de Don Rigoberto.

Mario Vargas Ljosa, Raj na drugom ćošku, prevela Ljiljana Popović-Anđić. Beograd: Narodna knjiga – Alfa, 2003. Prevod dela: El Paraíso en la otra esquina.


25. KARLOS FUENTES

Karlos Fuentes, Terra Nostra. Prevela sa španskog Marica Josimčević; izabrao i priredio Milan Komnenić. Beograd: Prosveta, 1985. Prevod dela: Terra Nostra.

Karlos Fuentes, Inesin instinkt, prevela sa španskog Olivera Bulajić. Beograd: Narodna knjiga-Alfa, 2002.Prevod dela: Instinto de Inés.

Karlos Fuentes, Ono u šta verujem, prevela Sandra Nešović. Beograd: Narodna knjiga – Alfa, 2005. Prevod dela: En esto creo.

Karlos Fuentes, Narandža, prevod Milorad Todorović-Kapiten. Beograd: Beopolis, 2000. Prevod dela: El naranjo.


26. ERNESTO SABATO

Ernesto Sabato, O junacima i grobovima, sa španskog prevela Slavica Kojić; izabrao i priredio Milan Komnenić. Beograd: Prosveta: Narodna knjiga: Književne novine: Rad: Partizanska knjiga; Sarajevo: Svjetlost, 1984. Prevod dela: Sobre Héroes y Tumbas.

Ernesto Sabato, Abadon, anđeo uništenja; prevela sa španskog Aleksandra Mančić Milić. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1989. Prevod dela: Abaddón el exterminador.

Ernesto Sabato, Tunel; prevela sa španskog Slavica Kojić. Beograd: Plato, 2001. Prevod dela: El Tunel. ILI: Tunel, prevela Rajna Đurđev. Beograd: Rad, 1999.


27. ALEHO KARPENTJER

Aleho Karpentjer, Pribežište u metodi, preveo Duško Vrtunski. Beograd: Prosveta, 1978. Prevod dela: El recurso del método.

Aleho Karpentjer, Vek prosvećenosti; sa španskoga prevela Danica Moreno; izabrao i priredio Milan Komnenić. Beograd: Prosveta, 1985. Prevod dela: El siglo de las luces.

Prevode pojedinačnih pesma i članke o pesniku i njegovoj poeziji potražiti u periodici, pretragom u elektronskom katalogu Virtuelne biblioteke Srbije.

Podatke o prevedenim delima studenti mogu naći u:

  1. Milivoj Telećan, „Contribución a la bibliografía de traducciones de literatura hispánica en Yugoslavia (I)”, Studia Romanica et Anglica Zagabriensia, (1972-1973), 33-36, str. 807-839.
  2. Ljiljana Pavlović-Samurović, Leksikon hispanoameričke književnosti (vidi dole)
  3. Pretragom u elektronskom katalogu Virtuelne biblioteke Srbije.


4. OBAVEZNA LITERATURA

1. Ljiljana Pavlović-Samurović, Dalibor Soldatić, Španska književnost I(Srednji vek i renesansa), Sarajevo: Svjetlost, Beograd: Nolit, 1985.

2. Ljiljana Pavlović-Samurović, Leksikon hispanoameričke književnosti, Beograd, Savremena administracija, 1993. (Uvodne napomene, str. 3-7; Prehispanske književnosti, str. 13-14. Termini: amerikanizam, str. 157-159; avangarda, 160-161; indihenizam, str. 176; indijanizam, str. 177; kolonijalna književnost, str. 186-187, kreacionizam, str. 190; modernizam, str. 195, a na str. 196 samo do kraja prvog pasusa; nadrealizam, str. 201; neoklasicizam, str. 206-207; postavangarda, str. 214 (samo prvi pasusi svake pododrednice); tradicija, str. 255 (samo prvi pasus); ultraizam, str. 256 (samo prvi pasus). Pisci: osnovni podaci o piscima predviđenim programom. Odrednice o jednom hispanoameričkom pesniku i o jednom proznom piscu čija dela je kandidat izabrao po sopstvenom izboru.)

3. Dalibor Soldatić, „Jezička situacija u Španiji i španski jezik danas“, u Glossa, (1997), 2, str. 29-35.

4. Ivan Klajn, Istorijska gramatika španskog jezika, Beograd, Naučna knjiga, 1987. Paragrafi: 1.1; 1.4; 2.11; 2.1.2; 3.2.4; 4.1.2.;-4.1-4; 4.1.5.

5. Ivan Klajn, „Transkripcija i adaptacija imena iz romanskih jezika. Imena iz španskog“, u Pravopisne teme, Sarajevo, Institut za jezik i književnost u Sarajevu, 1979, str. 140-155.

6. Emilio García Gómez, “Mavarska Španija“, u Svijet Islama: vjera, narodi, kultura, Beograd, Vuk Karadžić, 1979, str. 229-240.

7. J.H. Elliot (ed.), The Hispanic World. Civilization and Empire. Europe and the Americas. Past and Present, London, Thames&Hudson, 1991.

8. Nikola Samardžić, Uvod u istoriju Španije: periodizacija i hronologija, Beograd: Naučna; MAE; Instituto Cervantes… 2004.

9. Fe Baho Alvares i Hulio Hil Pećaroman, Istorija Španije, Prevela sa španskog Biljana Bukvić, Beograd: Clio, 2003.

10. Silvia Izquierdo-Todorović, Introducción a la Civilización Latinoamericana = Uvod u latinoameričku civilizaciju. Belgrado: Megatrend Universidad de Ciencias Aplicadas = Beograd: Megatrend univerzitet primenjenih nauka, 2005.


5. PRIRUČNICI

1. Dragiša Živković (urednik), Rečnik književnih termina, Beograd, Nolit, 1985. (II dopunjeno izdanje, 1992)

2. Ricardo Gullón, Diccionario de literatura espanola e hispanoamericana.2.T, dirigido por Ricardo Gullón; prólogo de Fernando Lázaro Carreter, Madrid: Alianza Editorial, 1993.

3. Demetrio Estébanez Calderón, Diccionario de términos literarios, Madrid, Alianza, 1998.

4. Dragan Krstić, Psihološki rečnik, Beograd, Vuk Karadžić, 1988. (II prošireno izdanje, Beograd, Savremena administracija, 1991).

5. Žarko Trebješanin, Rečnik psihologije. 2. izd. Beograd: Stubovi kulture, 2004.

6. Svetislav Marić, Filozofski rečnik,2. Deretino izd. – Beograd: Dereta, 2004.

7. Branko Pavlović, Filozofski rečnik, Beograd: Plato, 1997.

8. Ljiljana Stošić, Mali rečnik crkvenih pojmova. Beograd: Ars Libri; Banja Luka: Besjeda, 2001.

9. Aleksandar Milinković, Leksikon mitova i legendi starog i modernog sveta. Beograd: Beoknjiga, 2004.

10. Enciklopedija živih religija. Glavni urednik Kit Krim; urednici Rodžer A. Bulard, Leri D. Šin; [prevodioci Ljiljana Miočinović, Vladan Perišić, Ivan Roksandić, Irina Stefanović, Petar Šerović, Marko Živković; autori dopunskog teksta Atanasije Jevtić, Gavrilo Marković, Vladan Perišić, Radomir Popović, Darko Tanasković, Eugen Verber]. – Beograd: Nolit, 1990. Prevod dela: Dictionary of living religions.

11. Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Dragoslav Srejović, Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Beograd, Savremena administracija, 1992. (II izdanje, 1996)

12. Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Dragoslav Srejović, Rečnik grčke i rimske mitologije, 4. izd. Beograd: Srpska književna zadruga, 1992.

13. Artur Koterel, Rečnik svetske mitologije, preveo s engleskog Pavle Perenčević. Beograd: Nolit, 1998. Prevod dela: Arthur Cotterell, A Dictionary of world mythology.

14. Radmila Pešić, Nada Milošević-Đorđević, Narodna književnost. 2. izd. Beograd: Trebnik, 1997.

15. Žan Ševalije, Alen Gerbran, Rečnik simbola: mitovi, snovi, običaji, postupci, oblici, likovi, boje, brojevi. Prevod i adaptacija Pavle Sekeruš, Kristina Koprivšek, Isidora Gordić. Novi Sad: Stylos: Kiša, 2004. Prevod dela: Jean Chevalier, Alain Gheerbrant, Dictionnaire des symmboles.

16. Hans Biderman, Rečnik simbola. Preveli s nemačkog Mihailo Živanović, Hana Ćopić, Meral Tarar-Tutuš. – Beograd: Plato, 2004. Prevod dela: Hans Biedermann, Knaurs Lexikon der Symbole.

17. Mary Miller and Karl Taube, The gods and symbols of ancient Mexico and the Maya: an illustrated dictionary of Mesoamerican religion: 260 illustrations. London: Thames and Hudson, 1993.

18. Džin Kembel Kuper, Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola. Preveo Slobodan Đorđević. – Fototipsko izd. – Beograd: Nolit, 2004. Prevod dela: Jean Campbell Cooper, An Illustrated Encyclopaedia of Traditional Symbols.

19. Zvonimir Kostić, Leksikon biblijskih simbola: 320 simbola, pogovor Dragoljub B. Đorđević. – [1. izd.]. – Niš: Punta, 2002.

20. N. A. Kun, Legende i mitovi stare Grčke, prevela Ljiljana Šijaković; [likovno opremio Milorad Grujić]. – Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1990. Prevod dela: Legendy i mify drevneî Grecii.

21. Volfgang Buhvald, Armin Holveg, Oto Pric, Rečnik grčkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka: tuskulum leksikon. Preveo Albin Vilhar. [1. izd.]. Beograd: "Vuk Karadžić", 1984. Prevod dela: Tusculum-Lexikon griechischer und lateinischer Autoren des Altertums und des Mittelalters.

22. Kenet Rej, Internacionalni rečnik pozorišnih termina: srpski, engleski, francuski, nemački, italijanski, španski, holandski, švedski, priredili Kenneth Rea & Richard Southern; predgovor Dragomir S. Jerković; [prevod Borivoj Kaćura]. – Beograd: Gea, 1997. Prevod dela: An International Vocabulary of tehnical theatre terms.

23. Nikola Samardžić, Istorija Španije: od Altamire do današnjih dana pola miliona godina. Beograd: Plato, 2003.

24. Giljermo de Tore, Istorija avangardnih književnosti, Prevela Nina Marinović, Sremski Karlovci (Novi Sad): Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2001.


6. ISPIT

Studenti polažu posle drugog semestra ispit koji se sastoji iz:

  • eliminatornog testa
  • usmenog ispita


6.1. Test

Test iz predmeta Španska književnost 1 polaže se pismeno, pre usmenog ispita. Student na pitanja odgovara zaokruživanjem tačnog odgovora ili upisivanjem tačnog odgovora. Broj pitanja na testu i vreme izrade testa određuju se za svaki ispitni rok pojedinačno (između 15 i 30 minuta). Test uključuje kompletno gradivo iz Španske književnosti 1.


Primer testa:

Test iz Španske književnosti 1
April 2005.

Ime i prezime: _______________
Broj indeksa:________________


1. Gonsalo de Berseo je:
a) prvi španski trubadur
b) nadbiskup iz Toleda
c) predstavnik kleričke pesničke veštine
d) prvi pesnik romanskih naroda 


2. Delo La cuestión palpitante bavi se pitanjima:
a) neoklasicizima 
b) sentimentalizma
c) simbolizma
d) naturalizma


3. Jedanaesterac se u španskoj poeziji afirmisao u:
a) srednjem veku 
b) renesansi
c) baroku
d) neoklasicizmu


4. Neograničeni niz stihova nejednake dužine i s asosnantskom rimom naziva se:
a) anáfora
b) corral
c) tirada
d) leixa-pren


5. Književna konvencija koja obuhvata temu prolaznosti života i ljudskih vrednosti označava se latinskim izrazom:
a) locus amoenus 
b) carpe diem
c) ubi sunt?
d) in medias res


6. Delo La Celestina spada u književnu vrstu:
a) roman 
b) komedija 
c) tragikomedija
d) nijednu od navedenih


7. Naziv España potiče iz:
a) grčkog jezika 
b) baskijskog jezika
c) latinskog jezika
d) arapskog jezika


8. Katalunja je u srednjem veku bila:
a) kraljevstvo 
b) autonomna provincija 
c) grofovija
d) carstvo


9. Mavarsko prisustvo na Iberijskom poluostrvu trajalo je:
a) pet vekova c) sedam vekova
b) šest vekova 
c) sedam vekova
d) osam vekova


10. Vladavinu Fernanda VII odlikuje:
a) demokratičnost 
b) apsolutizam 
c) parlamentarizam
d) tiranija


11. Kolumbova ekspedicija finansirana je od strane:
a) Karla I 
b) Filipa II
c) Katoličkih kraljeva
d) Alfonsa XIII


12. Glavna opoziciona partija u Španiji danas je:
a) Narodna partija (PP) 
b) Socijalistička partija (PSOE) 
c) Komunistička partija (PCE)
d) Demokratska stranka (PD)


13. Najbolja hispanoamerička pesnikinja kolonijalnog doba je:
a) Santa Teresa de Jesús 
b) Sor Juana Inés de la Cruz
c) Rosalía de Castro
d) Gabriela Mistral


14. Roman Periquillo Sarniento napisao je ________________________________.


15. Hose Marti je:
a) kubanski pesnik 
b) kolumbijski pesnik 
c) venecuelanski prozni pisac
d) argentinski narodni heroj


16. Najuticajniji pesnik hispanoameričkog modernizma je ____________________.


17. Dela La luna de enfrente, Historia universal de la infamia, El jardín de los senderos que se bifurcan i El Aleph napisao je _______________________________.


18. Zbirke pesama Alocución a la poesía i Silva a la agricultura de la zona tórrida Andresa Belja nastaju u periodu:
a) hispanoameričke renesanse 
b) hispanoameričkog neoklasicizma
c) hispanoameričkog indijanizma
d) hispanoameričkog kostumbrizma


19. Kako se zove umetnuta novela za koju paroh u Don Kihotu kaže:
„Ova mi se novela dobro dopala,“ reče paroh; „ali ne mogu da verujem, da je to bilo istina; a ako je izmišljeno, onda je pisac nezgodno izmislio, jer ne može biti da ima tako lud muž, koji bi hteo da učini tako rizičan opit, kao Anselmo. Kad bi se taj slučaj desio između ljubeznika i njegove dame, moglo bi i podneti; ali između muža i žene nekako mi izgleda nemoguće; a što se tiče načina, kako je pričano, nisam nezadovoljan.“
__________________________________________________________________


20. Pročitajte sledeći odlomak i odgovorite na pitanja:
„Oči su joj zelene i širom otvorene, trepavice dugačke, obrve nježne i kao luk zavinute, nos ni velik ni malen, usta sićušna, zubi gusti i bijeli, usne rumene i pune, lice prije odugo nego oblo, grudi uzdignute, a oblost i oblik njenih mladih dojki, tko bi ti ih mogao predstaviti! Čovjek poludi ka gleda njihovu krasotu. Koža joj je glatka i sjajna i pored njene bjeloće snijeg je taman, a put ni bijela ni rumena, kao da joj je sama boju izabrala.“

Ko govori ove reči? ______________________
O kome govori? _________________________


6.2. Usmeni ispit

Nakon položenog testa, student odgovara usmeno na dva pitanja. Pitanja se nalaze na ceduljama od kojih student bira jednu. Spisak pitanja videti ispod.
Studenti koji su položili test, a nisu položili usmeni deo ispita, moraju ponovo polagati test.


ISPITNA PITANJA

  • Pojam hispanistike.
  • Pojmovi: španska književnost, hispanske književnosti, hispanoamerička književnost, latinoamerička književnost, regionalne književnosti.
  • Španski jezik danas u Španiji i u svetu. Rasprostranjenost i status.
  • Poreklo španskog jezika.
  • Jezici koji se govore na teritoriji Španije. Multilingvizam u Španiji.
  • Odnosi među jezicima u savremenoj Španiji.
  • Španska kraljevska akademija: struktura, sastav, istorija, funkcije, izdavačka delatnost.
  • Španski jezik u Hispanskoj Americi: fonetske i morfološke osobenosti.
  • Španski jezik u Hispanskoj Americi: sintaksičke i leksikološke osobenosti.
  • Pojam „špansko govorno područje“.
  • Razvoj studija hispanistike u svetu i kod nas.
  • El vasco.
  • El gallego.
  • El catalán.
  • Najstariji sačuvani tekstovi na španskom jeziku.
  • Mosarapski dijalekat i prvobitna romanska lirika.
  • Tematske, metričke, jezičke i stilske odlike harći.
  • Istorijskoknjiževni značaj harći i Pesme o Sidu.
  • Teorije o poreklu romanske lirike, epike i lirsko-epske pesme.
  • Srednjovekovni rukopisi. Pojava štampanih knjiga. Pliegos sueltos. Inkunabule (incunables).
  • Vrste izdanja književnih teksova. Najznačajniji izdavači u Španiji.
  • Razvoj filologije. Antonio de Nebrija.
  • Razvoj filologije. Juan de Valdés.
  • Razvoj filologije. Sebastián de Covarrubias.
  • Razvoj filologije. Gonzalo Correas.
  • Razvoj filologije. Andrés Bello.
  • Razvoj španske nauke o književnosti. Poetike.
  • Razvoj španske nauke o knjževnosti. Menéndez y Pelayo.
  • Razvoj španske nauke o knjževnosti. Milá i Fontanals.
  • Razvoj španske nauke o knjževnosti. Menéndez Pidal.
  • Načela transkripcije imena iz španskog. Problem prevođenja španskih književnoistorijskih i književnoteorijskih termina.
  • Osobenosti srednjovekovne španske književnosti.
  • Osobenosti španske književnosti u doba renesanse.
  • Osobenosti španskog književnog baroka.
  • Osobenosti neoklasicizma u Španiji.
  • Osobenosti romantizma u španskoj književnosti.
  • Osobenosti realizma u španskoj književnosti.
  • Asketizam i misticizam u španskoj književnosti.
  • Osnovne odlike „Generacije ’98.“.
  • Osnovne odlike „Generacije ’27.“.
  • Romancero gitano Federika Garsija Lorke.
  • Posleratni španski roman.
  • Savremena španska književnost.
  • „Dečaci“ Ane Marije Matute.
  • „Tri u jednoj ili ubitačna čast“ Antonija de Sunsunegija.
  • Pesma o Sidu.
  • Osnovne odlike pesničke škole Mester de juglaría.
  • Osnovne odlike pesničke škole Mester de clerecía.
  • Pesničko delo Gonsala de Bersea.
  • Libro de buen amor.
  • La Celestina.
  • Pesničko delo markiza od Santiljane.
  • Pesničko delo Garsilasa de la Vege.
  • Književno delo Terese Avilske i Huana de Jepesa.
  • Timonedin Patrañuelo.
  • Don Kihot.
  • Novelas ejemplares.
  • Entremeses.
  • Servantesovo dramsko delo.
  • Kevedovo prozno delo.
  • Pikarski roman.
  • Lazarillo de Tormes.
  • Viteški roman.
  • Periodizacija španske književnosti. Najvažnije odlike.
  • Gongorino pesničko delo.
  • „Comedia nueva“ i špansko nacionalno pozorište.
  • El burlador de Sevilla y convidado de piedra Tirsa de Moline.
  • El sí de las niñas Fernández de Moratina.
  • Glavni predstavnici španskog romantizma.
  • Glavni predstavnici španskog realizma.
  • Pepita Jiménez Huana Valere.
  • Naturalizam u španskoj književnosti.
  • Književnici „Generacije ’98.“.
  • Modernizam u Hispanskoj Americi i Španiji.
  • Pesnička „Generacija ’27.“.
  • Književno stvaralaštvo Kamila Hose Sele. Hristos versus Arizona.
  • Književno stvaralaštvo Eduarda Mendose (Una comedia ligera)/Havijera Marijasa (Corazón tan blanco)
  • Prehispanske književnosti u Hispanskoj Americi.
  • Hroničari otkrića i osvajanja Amerike.
  • Bartolome de las Kasas, Brevísima relación de la destrucción de las Indas.
  • Kolonijalna književnost u Hispanskoj Americi.
  • Najznačajniji prozni pisci hispanoameričkog romantizma.
  • Roman Meksičke revolucije.
  • Pesničko delo Rubena Darija i hispanoamerički modernizam.
  • Avangardni pesnički pravci u hispanoameričkoj književnosti.
  • Novi hispanoamerički roman.
  • Cien años de soledad.
  • „ El Aleph“Horhea Luis Borhesa.
  • „Šefovi“ Marija Vargas Ljose.
  • „Kaži im da me ne ubiju“ Huana Rulfa.
  • „Dve Elene“ Karlosa Fuentesa.
  • Savremeni hispanoamerički pesnici.
  • Savremena hispanoamerička pripovetka.
  • Savremena španska pripovetka.
  • Književno stvaralaštvo Hulija Kortasara.
  • Najznačajnije književne nagrade u Španiji i Hispanskoj Americi. Dobitnici Nobelove nagrade za književnost iz Španije i Hispanske Amerike.
  • Prvi stanovnici Španije i kolonizacija Iberijskog poluostrva.
  • Prisustvo Mavara na Iberijskom poluostrvu.
  • Rekonkista i stvaranje hispanske monarhije.
  • Prisustvo Jevreja na Iberijskom poluostrvu.
  • Karlo V i stvaranje imperije.
  • Stvaranje nacionalne države u Španiji.
  • Restauracija u Španiji.
  • Diktature i demokratizacija u Španiji XX veka.
  • Politički sistem Španije.
  • El indianismo i el indigenismo. Definicije i najznačajniji predstavnici.
  • El americanismo. Definicija i najznačajniji predstavnici.
  • Najznačajnije kulturne i akademske institucije u Španiji.