FRANCUSKI JEZIK – ZAVRŠNI

PROGRAM
Fonetika. Izgovor francuskih glasova (sa posebnim osvrtom na one glasove koji su karakteristični za francuski jezik). Vezivanje. Spajanje. Elizija. Intonacija rečenice.

Pravopis. Pravopisni znaci. Interpunkcija. Dijakritički znaci.

Građenje reči. Derivacija. Derivacija pomoću prefiksa. Derivacija pomoću sufiksa (izvođenje imenica, prideva, i glagola). Neprava derivacija: substantiviranje prideva i infinitiva. Kompozicija.

Gramatika. Rod imenica i prideva. Množina imenica i prideva. Pridevska grupa. Mesto prideva uz imenicu. Pridevi čije je mesto promenljivo.

Determinanti. Članovi, prisvojni i pokazni determinanti, brojevi i neodređeni determinanti. Determinanti u funkciji zamenice: posesiv, demonstrativ, brojevi i neodređene reči. Prave neodređene zamenice. Sintaksa članova. Određeni član. Neodređeni član. Partitivni član.

Lične zamenice. Zamenice za sva lica: pregled oblika, mesto nenaglašenih oblika, posebna upotreba nenaglašenih oblika, naglašeni oblici i njihova upotreba. Priloške zamenice en i y.

Glagoli. Gradnja glagolskih oblika. Podela glagola. Vrste glagola (pomoćni, nepotpuni, unipersonalni, pronominalni). Slaganje glagola sa subjektom. Slaganje participa u pridevskoj i rečeničnoj upotrebi. Glagoli koji dopuštaju atribut. Neprelazni glagoli. Prelazni glagoli.

Infinitni glagolski oblici. Infinitiv. Infinitna rečenica. Particip i gerundiv. Glagolska upotreba. Pridevska upotreba. Participska rečenica.

Finitni glagolski oblici. Glagolski načini: indikativ, subjunktiv, kondicional. Glagolski aspekti: perfektivni i imperfektivni aspekt; iterativni aspekt. Upotreba prostih vremena indikativa. Složena vremena indikativa: upotreba. Prosta i složena vremena subjunktiva.

Prilozi. Pregled priloga prema vrstama. Priloška funkcija prideva.

Predlozi.

Rečenice. Struktura proste rečenice. Elipsa rečeničnih delova. Naglašavanje rečeničnih delova. Poziciono naglašavanje.

Modalitet rečenice. Deklarativni, interogativni (direktno i indirektno pitanje), eksklamativni i imperativni modalitet.

Forma rečenice. Negacija: nenaglašeni oblik, naglašeni oblik.

Pasiv. Transformacija aktiv – pasiv.

Složena rečenica. Međusobni odnosi rečenica u složenoj rečenici.

Jukstapozicija.

Koordinacija. Veznici za koordinaciju.

Subordinacija. Veznici za subordinaciju.

Polivalentni vezni elementi: que, comme, si, sans que.

Slaganje vremena. Sintaksa zavisnih rečenica. Kompletivna rečenica. Relativna rečenica. Sintaksički opis: antecedens, glagolski način.

Komparativne rečenice. Poređenje jednakosti. Poređenje nejednakosti. Paralelni sistemi: poređenje jednakosti, proporcijalna komparacija.

Temporalne rečenice. Odnos anteriornosti, simultanosti i posteriornosti. Upotreba veznika. Upotreba vremena.

Kauzalne rečenice. Sfera veznika parce que. Sfera veznika puisque. Kauzalne konstrukcije.

Koncesivne rečenice. Upotreba veznika.

Opozitivne rečenice. Upotrebe veznika.

Finalne rečenice. Izražavanje zelje. Upotreba veznika. Izražavanje namere; obrti sa infinitivom (pour + infinitiv). Finalne konstrukcije.

Konsekutivne rečenice. Upotreba veznika. Konsekutivne konstrukcije sa infinitivom.

Hipotetičke rečenice. Upotreba veznika si: osnovni tipovi rečenica sa si i ostale strukture sa si. Drugi veznici. Koncesivna hipoteza: upotreba veznika, jukstapozicija.

Restrikcija. Restrikcija u prostoj rečenici. Zavisne restriktivne rečenice.

Literatura:
1. DRAŠKOVIC, (V.). – Gramatika francuskog jezika za osnovnu školu. – Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1979.
2. PAPIC, (M.). – Gramatika francuskog jezika. Strukturalna morfosintaksa. – Zavod za udžbenike i nastavna sredstava, Beograd, 1984.
3. POLOVINA, (P.). – Francuski pravopis (sa vežbama u laboratoriji i slušaonici). Naučna knjiga, Beograd, 1977.
4. IZBOR TEKSTOVA ZA FRANCUSKI KAO IZBORNI JEZIK. (skripta).
5. LE NOUVEAU BECHERELLE. L’art de conjuger. – Hatier, Paris, 1980.

Opis ispita: pismeni i usmeni.
Pismeni: diktat; prevod sa francuskog jezika lakšeg književnog teksta XX veka bez upotrebe rečnika, prevođenje sa srpskog na francuski 15 rečenica.
Usmeni: prevođenje sa francuskog na srpski težeg poznatog teksta uz gramatičku analizu, razgovor na temelju poznatog teksta.
Napomena: studenti koji su slušali predmet 6 semestara polažu ispit sa studentima III godine francuskog jezika i književnosti (pismeni).