JAPANSKI JEZIK – ZAVRŠNI

BROJ ČASOVA NEDELJNO: 4 (VEŽBE)
TRAJANJE: ČETIRI SEMESTRA
OCENJIVANJE:
ZAVRŠNI ISPIT: (PISMENI I USMENI DEO) POSLE DRUGE GODINE
KOLOKVIJUMI: NA KRAJU PRVE GODINE

NASTAVNI PROGRAM:

Nastavni program je baziran na nastavi predviđenoj za rad sa studentima bez prethodnog iskustva u učenju japanskog jezika kao stranog. Obuhvata program za sticanje elementarnog znanja japanskog jezika i obučavanje studenata da se samostalno koriste literaturom, gramatikama i rečnicima japanskog jezika u daljem radu. Predviđen je kao program za studente drugih studijskih grupa zainteresovane za učenje japanskog jezika i upoznavanje sa japanskom kulturom, bez obzira na grupu kojoj studenti matično pripadaju. Poseban značaj ovog programa predstavlja mogućnost sticanja sposobnosti sagledavanja širine jezičkih mogućnosti čoveka, i sa opšteg i sa konkretnog jezičkog aspekta, i to kroz upoznavanje sa jezikom koji se u mnogome razlikuje od većine evropskih jezika koji se kod nas izučavaju.

Uz gramatiku, kurs obuhvata i rad sa lektorom, čime se poboljšava sposobnost studenata da primene naučeno gradivo kroz aktivnu komunikaciju i brojne jezičke vežbe.
Studenti u toku nastave prolaze i kroz obuku samostalnog korišćenja rečnika i gramatika japanskog jezika, što im je neophodno za dalji rad sa japanskim jezikom.
Nastava zahteva učešće studenata u radu i na času i kod kuće.
Akcenat kursa je na asimilaciji jezika i usvajanju elementarnog gradiva, zbog čega je objašnjenje gramatičkih deonica prilagođeno potrebama kursa.
Pored elementarnog znanja japanskog jezika, kurs omogućava studentima i mogućnost da se dublje upoznaju sa japanskom kulturom i običajima, što je potrebno pri komunikaciji sa Japancima, a kroz puno raznovrsnog materijala na časovima i van časova, kroz učešće na programima vezanim za kulturu Japana organizovanih od strane van-fakultetskih ustanova, kao što su Srpsko-japansko društvo prijateljstva ili Ambasada Japana.

Kurs jezika obuhvata sledeće gramatičke deonice:
 – konstrukcije sa kopularnim glagolom ですdesu i oblicima njegove promene
– oblike afirmativa i negativa glagola i prideva
– konstrukcije sa upitnim zamenicama (だれdare, どこdoko i sl.)
– KO-SO-A-DO reči (pokazne zamenice i prideve)
– konstrukcije za obeležavanje pozicije, položaja na kom se nešto/neko nalazi uz pomoć glagola あるaru i いるiru
– upotrebu strukturnih reči (は wa, がga, もmo, をwo,にni, でde, (何)か ka, (です)かka, へ he i sl.)
– brojanje i klasifikatore (人nin,冊satsu, 回 kai, 台 dai, 枚 mai i sl.)
– vremenske odredbe i njihov položaj i službu u rečenici (あしたashita, 去年 kyonen, 来月raigetsu, 3時にsanjini i sl.)
– glagole kretanja (行くiku, 来るkuru, 帰る kaeru i sl.)
– sadašnje, prošlo i buduće vreme glagola i prideva
– načine izražavanja budućnosti i pretpostavke
– konstrukcije sa prelaznim i neprelaznim glagolima
– priloški oblik prideva
– atributivni oblik glagola i prideva i formiranje odnosne rečenice (adnominalizacija)
– formiranje i korišćenje zavisnih namernih rečenica ( 取りに行くtorini iku)
– spajanje rečenica preko oblika glagola i prideva na てte, odnosno で de
– učtivi imperativ sa (ないで)ください(naide)kudasai
– konstrukcije sa glagolom 言うiu
– trajno vreme glagola
– korišćenje trajnog vremena za izražavanje stanja, posebno atmosferskih prilika i sl.
– konstrukcije za izražavanje stanja prelaznih i neprelaznih glagola sa pomoćnim glagolima ある aru i いる iru
– konstrukcije za izražavanje plana, namere ((し)ようと思う (shi)youto omou, つもりだtsumorida, 予定がある yoteiga aru i sl.)
– konstrukcije za izražavanje želje prvog, drugog i trećeg lica i oblici glagola za formiranje deziderativa
– konstrukcije za izražavanje stanja tećeg lica (そうだsouda,ようだ youda)
– konstrukcije sa pomoćnim glagolom みるmiru i しまうshimau
– konstrukcije za izražavanje duple negacije (甘くも辛くもありません amakumo karakumo ariamasen)
– konstrukcije za izražavanje posredno dobijenih informacija (そうだsouda i sl.)
– nominalizatori ことkoto i のno
– konstrukcije za izražavanje objekta želje, dopadanja, nedopadanja i sl.
– posibilitiv glagola, građenje i upotreba
– upotreba glagola あるaru za izražavanje posesivnosti
– komparacija prideva i drugo.
            

CILJ:

Cilj ovog programa jeste osposobljavanje studenata kojima japanski jezik nije prvi strani jezik na Filološkom fakultetu za elementarno korišćenje japanskog jezika i za dalji samostalni rad. Po završetku ovog kursa studenti su sposobni da razumeju i koriste oba fonetska pisma (平仮名hiragana i 片仮名katakana), oko 1200 reči i izraza, 258 ideograma i poznaju bitna pravila komunikacije na japanskom jeziku kao i neophodne fraze, što predstavlja odličnu osnovu za dalji samostalni rad na japanskom jeziku bilo u zemlji ili u inostranstvu.

UDŽBENICI I DRUGI RADNI MATERIJAL:

『日本語初歩』, 国際交流基金, 1985. – zaključno sa 25. lekcijom
『日本語初歩、文法説明』, 北海度大学日本語教会, 1988.
『日本語初歩、応用会話テキスト』, 北海度大学日本語教会, 1988.
  i
  みんなの日本語Ｉ（初級Ｉ本冊）』, スリーエーネットワーク, 1998.
『皆の日本語Ｉ（初級Ｉ翻訳・文法解説、英語版』, スリーエーネットワーク, 1998.
A Guide to Reading and Writing Japanese Esential and General-Use Characters, The 1850 Basic Characters and the Kana Syllabaries, Orient Press, Budapest, Hungary with Charles E. Tuttle Company, Japan, 1995.
Knjižni fond Biblioteke na fakultetu.
Filmovi i drugi video materijal iz Biblioteke o životu i radu u Japanu, o običajima, kulturi ili poznatim ličnostima.