Консултације : среда, 13.30–15.00
Контакт: 011/2639-869
Aдреса: prvoslavr@yahoo.com

Образовање

  • Година дипломирања, назив и место завршеног факултета и студијска група: 1981, Филолошки факултет, Универзитет у Београду, Група за српскохрватски језик и југословенске књижевности
  • Година магистрирања, назив и место факултета на којем је стечена диплома магистра, наслов магистарског рада и ментор: 1984, Филолошки факултет, Универзитет у Београду, „Именички деминутивни суфикси у македонском и српскохрватском језику“ (проф. др Војислав Илић)
  • Година докторирања, назив и место факултета на којем је стечена дипло- ма доктора наука, наслов докторске дисертације и ментор: 1996, Филолошки факултет, Универзитет у Београду, „Балканистичке појаве на плану суфиксације у македонском и српскохрватском језику“ (акад. Божидар Видоески)

Звања

  • Асистент приправник: 1982–1985
  • Асистент: 1985–1996
  • Доцент: 1996–2003
  • Ванредни професор: 2003–2010
  • Редовни професор: 2010–

Одабрана библиографија


  • I. Монографије и уџбеници

    • • Турски суфикси у српском језику (са освртом на стање у македонском и бугарском), Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, Библи- отека Јужнословенског филолога, књ. 17, Београд 2001, 1–212.
    • • Копаонички говор. Етногеографски и културолошки приступ, Етнографски институт Српске академије наука и уметности, Посебна издања, књ. 70, Београд 2010, 1–365.
    • • Македонски текстови 19. и 20. века, Филолошки факултет, Београд, VI–188; Македонски текстови 19. и 20. века [допуњено издање], Научна књига, Београд 1987, Х–210.
    • • Увод у србистику 1, Београд 2011, 1–194 (скрипта).

  • II. Студије и чланци

    • • Цртице о говору села Мрче у куршумлијском крају, Српски дијалектолошки зборник, XXXVI, Српска академија наука и уметности и Институт за српскохрватски језик, Београд 1990, 1–74.
    • • О неким појавама у деклинацији косовско-ресавских говора (У светлу синкретичко-аналитичких процеса), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XL/2, Нови Сад 1997, 227–240.
    • • О два аспекта балканизације српског књижевног језика, Јужнословенски филолог, LIX, Београд 2003, 105–152.
    • • Из историје српског питања у Македонији. Културолошки аспект, Балканика, XXXII-XXXIII, Балканолошки институт Српска академија наука и уметности, 1. Београд 2003, 227–252.
    • • Глаголске ће-конструкције у говорима Косова и Метохије, Јужнословенски филолог, LX, Београд 2004, 135–145.
    • • On the Macedonian literary language and its dialectal base, 한국과 동유렆어 언어정잭, 2004 농 (Hankuk University of Foreign Studies, East European and Balkan Institute, Center for International Area Studies), Seoul 2004, 34–42.
    • • Крсте Мисирков и Србите, Делото на Крсте Мисирков Зборник од меѓународниот научен собир по повод стогодишнината од излегувањето на книгата За македонцките работи, Том I, Македонска академија на науките и уметностите, Скопје 2005, 331–345.
    • • Ivo Andrić between the East and West Cultural draft, Исследования по славянским языкам, 14, Корейская ассоциация славистов, Сеул 2009, 373–385.
    • • О траговима старосрпског акута у говорима Косова и Метохије (Путевима једног научног открића у Срба), Косово и Метохија у цивилизацијским токовима (Међународни тематски зборник), Књ. 1: Језик и народна традиција, Универзитет у Приштини Филозофски факултет, Косовска Митровица 2010, 229–242.
    • • О лингвистици проф. Белића у светлу научнополитичких парадигми, Књижевност и језик, 3–4, Београд 2012, 181–201.
    • • Српски језик у америчким филмовима. Из анатомије једног цивилизацијског сукоба, Научни састанак слависта у Вукове дане, 41/3, Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене, Међународни славистички центар, Београд 2012, 93–125.

Настава на основним студијама


УВОД У СРБИСТИКУ 1

Кратак садржај курса: 1. Словенски језици и славистика. Почеци србистике. 2. Праиндоевропска језичка породица и Словени. 3. Старобалканска етничка и језичка слика. 4. Словени на Балкану. Две групе Јужних Словена. 5. Српска станишта на Балкану и прве државе. Језик Срба у простору и времену. 6. Балкански језички савез и српски језик; 7. Почеци писмености код Срба. Старословенски језик. 8. Српска редакција старословенског и књижевнојезичка диглосија. Културна средишта. 9. Од средњовековних ка просветитељским оквирима српске писмености и књижевности. 10. Појава Вука Стефановића Караџића. Копитар–Караџићева парадигма о „штокавцима“ као Србима. Илирски покрет. 11. Вук Караџић и српски књижевни језик. 12. Србија на размеђу векова. Караџићеви следбеници (Ђ. Даничић – Ст. Новаковић – Љ. Стојановић).

Основна литература: Радић, П., Увод у србистику 1, Београд 2011, 1–194 (скрипта).

УВОД У СРБИСТИКУ 2

Кратак садржај курса: 1. Српско национално питање и лингвистичка географија. Српски дијалектолошки зборник. 2. Национална конституисања међу Јужним Словенима и језички спорови. Српске језичке границе. 3. Српско национално питање између лингвистичког и политичког критерија. Питање српског књижевнојезичког јединства. 4. Српски говори изван Републике Србије и Републике Српске. Срби као национална мањина. 5. Територијална разуђеност нове српске књижевности. Књижевност између норме и дијалекта. 6. Српска књижевнојезичка традиција и Иво Андрић. Андрићева задужбина. 7. Развој србистике у 20. веку. Србистика и општа лингвистика. Александар Белић. 8. Националне институције и србистика. 9. Речници, граматике и правописи српског језика. 10. Лингвистички часописи и едиције. Језичке рубрике. 11. Статус српског језика у образовном систему. Српски језик и његов(и) народ(и). 12. Српски језик и глобализам.

Основна литература: Радић, П., Увод у србистику 2: Тезе са предавања, 1–60.

УВОД У ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ЛИНГВИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ 1

Кратак садржај курса: 1. Словенски језици и славистика. 2. Индоевропско језичко стабло и Словени. 3. Обим и хронологија јужнословенске језичке заступљености у југоисточној Европи. 4. Несловенски језички супстрати у јужнословенским језицима. 5. Јужнословенски културолошки прежици у средњој Европи, Грчкој и Албанији. 6. Јужнословенска језичка диференцијација и две групе Јужних Словена. 7. Источнојужнословенска (бугарско-македонска) и западнојужнословенска (српско-словеначка) група језика. 8. Прелазне зоне. 9. Словеначко-западнословенске језичке везе. 10. Језичка балканизација и њене изоглосе. 11. Балканизми у балканословенским књижевним језицима. 12. Савремени јужнословенски језици.

Основна литература: Асенова, П., Балканско езикознание. Основни проблеми на балканския езиков съюз, Издателство Наука и изкуство, София 1989 (235–240). Бошковић, Р., Основи упоредне граматике словенских језика, I, Фонетика, Научна књига, Београд 1977 (8–17). Ivić, Р., Hijerarhija srodstva među jezičkim i dijalekatskim tipovima na slovenskom jugu, Реферати за VII међународни конгрес слависта у Варшави, Филозофски факултет у Новом Саду, Нови Сад 1973, 15–38. Илиевски, П. Хр., Балканолошки лингвистички студии, Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“, Скопје 1988 (253–260). Katičić, R., Ancient languages of the Balkans, Mouton, The Hague – Paris 1976 (137–153, 165–176). Лашкова, Л., За балканизацияата на сърбохърватски и български език, Јужнословенски филолог, XLIX, Београд 1993, 29–56. Мано-Зиси, Ђ., Гарашанин, М., Ћоровић-Љубинковић, М., Етногенеза Јужних Словена (у раном средњем веку према материјалној култури), Уметнички музеј у Београду, Београд 1950, 1–23 (+ прилози). Пипер, П., Увод у славистику, 1, Филолошки факултет, Београд 1991 (21–32, 123–140). Попов, Б., Положај српскохрватског језика у балканском језичком савезу, Јужнословенски филолог, XL, Београд 1984, 21–43. Sandfeld, K., Linguistique balkanique, Problèmes et résultats, Paris 1930 (163–185).

УВОД У ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ЛИНГВИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ 2

Кратак садржај курса: 1. Почеци писмености међу Јужним Словенима. 2. Средњовековни књижевни центри у Бугарској и Македонији (Преслав, Охрид). 3. Српска књижевна средишта (Зета, Хум, Рашка). 4. Средњовековна диглосија. 5. Дамаскинарска литература у Бугарској и Македонији. 6. Ресавска школа и Константин Филозоф (бугарско-српске књижевне везе). 7. Крај црквенословенског периода – свештенство у борби за народни језик (Г.С. Венцловић, П. Хиландарски, Ј. Крчовски, К. Пејчиновић). 8. Д. Обрадовић и В. Караџић међу Јужним Словенима. 9. Трагање за књижевнојезичком основицом. 10. Ка македонским посебностима (П. Зографски, Ђ. Пуљевски, К. Мисирков). 11. Победа народног језика у књижевности. 12. Јужнословенска национална конституисања и језичка стандардизација.

Основна литература: Караџић, В., Срби сви и свуда, Беч 1849 (репринт: П. Милосављевић, Срби и њихов језик, Требник, Београд 2002, 129–146). Конески, Б., Охридска књижевна школа, у: Македонска књижевност, Просвета, Београд 1968 (9–28). Недељковић, О., Правопис „ресавске школе“ и Константин Филозоф, Стара књижевност (прир. Ђ. Трифуновић), Нолит, Београд 1972, 484–492. Петканова-Тотева, Д., Дамаскините въ българската литература, Българска академия на науките – Институт за литература, София 1965 (231–236). Поленаковиќ, Х., Доситеј Обрадовиќ кај Македонците, Јужнословенски филолог, XXII, САН, Београд, 273–288. Pupovac, M., Jezična politika na Balkanu, SOL 3/1, Zagreb 1988, 1–20. Radić, P., Makedonski tekstovi 19. i 20. veka, Naučna knjiga, Beograd 1987 (1–64). Радић, П., О два аспекта балканизације српског књижевног језика. Резултати и перспективе, Јужнословенски филолог, LIX, Београд 2003, 105–152. Трифуновић, Ђ., Ка почецима српске књижевности, Откровење, Београд 2001 (9–24). Хиландарски, П., Славянобългарска история, Български писател, София 1966 (предговор П. Динекова, 5–21).

МАКЕДОНСКИ ЈЕЗИК

Кратак садржај курса: 1. Македонија као колевка словенске писменост: Охридска књижевна школа (Климент и Наум) и црквенословенска традиција. 2. Средњовековна дамаскинарска књижевност и народни језик (Ј. Крчовски, К. Пејчиновић). 3. Грађанска литература и трагање за језичком нормом (П. Зографски, Г. Прличев, Ђ. Пуљевски, К. Мисирков). 4. Савремени македонски књижевни језик и његова дијалекатска основица (Б. Конески); 5. Словенске миграције и јужнословенски прајезик. 6. Јужни Словени и предсловенска етничка и лингвистичка слика Балкана. 7. Македонски језик у светлу двеју група Јужних Словена. 8. Македонски језик и балкански језички савез; 9. Основне одлике савременог македонског књижевног језика (фонетика, графија и ортографија, прозодија, морфологија, синтакса, лексика, творба речи, фразеологија). 10. Из контрастивне анализе македонског и српског књижевног језика.

Основна литература: Белић, А., Галички дијалекат, Српски дијалектолошки зборник, VII, СКА, Београд – Ср. Карловци 1935 (1–75), Бошњаковић, Ж., Македонски језик (читанка – речник – граматика), Нови Сад 1986 (153–178). Ilić, V., Makedonski jezik, Enciklopedijski leksikon – Mozaik znanja Srpskohrvatski jezik, Interpres, Beograd 1972 (одредница). Кепески, К., Граматика на македонскиот литературен јазик, „Просветно дело“, Скопје 1985. Конески, Б., Историја македонског језика, Просвета – Београд, Кочо Рацин – Скопје, Београд 1966. Radić, P., Makedonski tekstovi 19. i 20. veka, Naučna knjiga, Beograd 1987 (1–64). Тополињска, З., Македонски јазик, у: Малџијева В. и др., Јужнословенски језици: граматичке структуре и функције (ред. П. Пипер), Београдска књига, Београд 2009, 139–253.

Настава на докторским студијама

СРПСКА ЛИНГВОГЕОГРАФИЈА И СТАНДАРД

Кратак садржај курса: 1. Лингвогеографија као научна дисциплина. Проблеми у лингвогео- графским класификацијама. Дијалектолог и дијалекат. 2. Основе јужнословенске дијалекатске диференцијације и српски језик. 3. Савремени српски дијалекти. 4. Дијалектолошка истраживања као предуслов стварања стандардног језика. Терминолошке одредбе. 5. Друштве- ноисторијске претпоставке формирања српског језичког стандарда. 6. Језичка стандардизација у светлу регионално-културолошких и других интеграционих процеса (панславизам, илиризам, југо-/јужнославизам, глобализам). 7. Теорије о монодијалекатској и полидијалекатској основици. 8. Дијалекатска основица српског стандардног језика – друштвеноисторијски и функционални аспект (В. Караџић – Ст. Новаковић). 9. Дијалекатско и наддијалекатско у формирању стандарда. Удео метрополе у језичкој стандардизацији. 10. Говор урбаних центара између дијалекта и норме. Дијалектизам као стилизам. 11. Локални говор и настава српског језика. Српска дијалекатска књижевност. 12. Српски дијалекатски комплекс између лингвистичког и социолингвистичког идентитета. Српска дијалекатска основица и полицентрична стандардизација (српски, хрватски, бошњачки и др. стандарди). 13. Српски дијалекти у нормативистичкој перспективи.

Основна литература: Ivić, M., O vukovskom i Vukovom jeziku, XX vek, Beograd 1997 (поглавље: Od Vuka do danas, 35–41). Ивић, П., Српски народ и његов језик, Српска књижевна задруга, Београд 19862 (поглавље: Наши дијалекти и модерно доба, 90–106). Jespersen, O., Čovječanstvo, narod i pojedinac – sa lingvističkog stanovišta, Zavod za izdavanje udžbenika, Sarajevo 1970 (поглавља 3 i 4: Dijalekt i zajednički jezik, 38–74). Караџић, В., Срби сви и свуда, Ковчежић, Беч 1849 (репринт: П. Милосављевић, Срби и њихов језик, Требник, Београд 2002, 129–146). Kristal, D., Kembrička enciklopedija jezika, Nolit, Beograd 1995 (поглавље 8: Geografski identitet, 24–33). Malmberg, B., Moderna lingvistika, Slovo ljubve, Beograd 1979 (поглавље: Proučavanje dijalekata i lingvistička geografija, 64–80). Новаковић, Ст., Српска краљевска академија и неговање језика српског, Глас Српске краљевске академије, Х, Београд 1888 (репринт: П. Милосављевић, Срби и њихов језик, Требник, Београд 2002, 317–332). Peco, A., Razvitak dijalektologije na srpskohrvatskom jezičkom području u XIX vijeku, Iz jezičke teorije i prakse, Naučna knjiga, Beograd 1987, 64–70. Радић, П., О два аспекта балканизације српског књижевног језика, Јужнословенски филолог, LIX, Београд 2003, 105–152. Radovanović, M., Sociolingvistika, BIGZ, Beograd 1979 (поглавља V и VI: Raslojavanje jezika, 63–82; Jezičko planiranje – normiranje jezika – standardni jezik, 83–93).