Марко Чудић рођен је 1. фебруара 1978. године у Сенти, где је завршио основну школу и гимназију. На Катедри за хунгарологију Филолошког факултета Универзитета у Београду дипломирао је 2001. године, са просечном оценом 9,54. Магистарски рад под насловом Погледи Данила Киша на мађарску поезију ХХ века (са посебним освртом на Кишове препеве модерних мађарских песника) одбранио је 2005. године. Докторску дисертацију под насловом Роман путовања у мађарској књижевности ХХ века (Ђула Круди, Фриђеш Каринти, Антал Серб, Шандор Мараи, Миклош Месељ и Петер Естерхази) одбранио је 2011. године.

Од марта 2003. године ради на Катедри за хунгарологију Филолошког факултета Универзитета у Београду, прво као асистент-приправник (2003–2006), а затим као асистент (2006–2012). У звање доцента изабран је у јануару 2012. године. На основним студијама држи предавања и вежбе из предмета Мађарска књижевност 5–8, који покривају историју мађарске књижевности од почетка двадесетог века до данашњих дана, као и предавања из предмета Теорија и техника превођења 1 и 2. На мастер студијама држи курс Синтетички поглед на мађарску књижевност. Заменик је управника Катедре за хунгарологију.

Објавио је књигу Данило Киш и модерна мађарска поезија (Плато, Београд, 2007), као и низ студија и чланака у домаћим и иностраним (углавном мађарским) књижевним и стручним часописима и зборницима радова. Учествовао је са рефератима на више научних скупова у земљи и иностранству. Главне области интересовања су му поетика жанра, компаративна књижевност и теорија књижевног превођења.

Још од студентских дана бави се књижевним преводилаштвом и до сада је објавио осам књига превода те неколико десетина превода краћих текстова (приповедака, есеја, студија и песама) у новинама и књижевној периодици. Преводи углавном прозна дела мађарских класика ХХ века, као и дела савремених мађарских писаца (Деже Костолањи, Петер Хајноци, Ото Толнаи, Андраш Хевеши, Ласло Краснахоркаи и други).

Члан је Управног одбора Удружења књижевних преводилаца Србије, уређивачког одбора часописа на мађарском језику Híd, као и редакције часописа за преводну књижевност Мостови из Београда.

Добитник је награде Bazsalikom за књижевно преводилаштво (2004), као и награде за младе писце Ервин Шинко (2006), за студије и есеје на мађарском језику. 2002. године добио је стипендију фонда Милан Фишт Мађарске академије наука за дотадашњи преводилачки рад. У зимском семестру академске 2002/2003 године боравио је, као стипендиста, на Институту за угрофинске студије Бечког универзитета у својству истраживача-постдипломца. У неколико наврата (2002, 2007, 2012 и 2013. године) боравио је, (у периодима од по месец дана), као стипендиста фондације Magyar Fordítóház Alapítvány у Кући преводилаца мађарске књижевности у Балатонфиреду (Мађарска).

Живи и ради у Београду.