Викторија Радич рођена је 1960. године у Сомбору. Гимназију је завршила у родном граду на матерњем, мађарском језику, потом је студирала и дипломирала на Катедри за мађарски језик и кнужевност Универзитета у Новом Саду. Била је сарадник војвођанско-мађарског часописа Új szimpózion, где је објављивала књижевне критике, есеје, публицистику и преводе. Превођењем са јужнословенских језика на мађарски бави се од студентских дана. Од 1984. године живи и ради у Будимпешти као књижевник и слободни уметник. Од 1999. до 2003. године, те од 2009. до 2014. године радила је као виши лектор у Београду на Катедри за хунгарологију Филолошког факултета.

Пише књижевне критике, есеје и преводи књиге и разне текстове. Члан је мађарског друштва писаца и добитник мађарске државне награде Атила Јожеф за књижевни и преводилачки рад. Као преводилац, добитник наградa Атила Герец и Bazsalikom, а као књижевница добила је награду Тибор Дери.

Аутор монографије о Данилу Кишу, која је преведена и на српски језик. Њени есеји и приче објављени су у многобројним антологијама на мађарском, српском и немачком језику. Обимна студија о Петеру Надашу објављена и на немачком језику. Најважнији аутори чија је дела превела: Радомир Константиновић, Данило Киш, Борислав Пекић, Мирко Ковач, Владимир Пиштало, Јовица Аћин, Михајло Пантић.