Бранко Вранеш рођен је 1988. у Београду. Асистент је на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду, за област Српска књижевност 20. века. Тренутно ради на докторској тези Крај модерног: витешки идеал у обликовању савременог српског и светског романа, пријављеној на Филолошком факултету у Београду.

Вранеш је спољни сарадник на пројекту „Српска књижевност у европском културном простору“ (178008), који финансира Министарство за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије. Технички је секретар Савеза славистичких друштава Србије и један од секретара Међународног комитета слависта. Ангажован је као лектор Међународног славистичког центра при Филолошком факултету у Београду.

Бранко Вранеш је учествовао на међународним научним конференцијама у Србији (Београд, Крагујевац), Републици Српској (Требиње), Кини (Пекинг), САД (Вашингтон, Бостон) и Белорусији (Минск). Држао је гостујућа предавања у Немачкој (Универзитет у Хамбургу) и Русији (Универзитет Н. А. Доброљубова у Нижњем Новгороду).

Вранеш је студијски боравио на Универзитету Харвард (Кембриџ, МА) од јула до децембра 2014. године, у својству “Visiting Researcher” на Катедри за компаративну књижевност, вршећи истраживање и прикупљање грађе за своју докторску дисертацију. Похађао је летњу школу Института за светску књижевност при Универзитету Харвард организовану у периоду од јуна до јула 2014. године у Хонг Конгу.

Главну област интересовања Бранка Вранеша представља компаративно изучавање српске књижевности 20. века, методологија светске књижевности и књижевна херменеутика. Вранеш је аутор књиге Последњи витезови: огледи из књижевности (Београд: Завод за уџбенике, 2011) и студија објављених у земљи и у иностранству. Награђиван је за свој истраживачки рад „Бранковом наградом“ Матице српске и наградом „Проф. др Радмила Милентијевић“. Био је стипендиста „Sasakawa Young Leaders Fellowship Fund (SYLFF)“-а за 2014. годину. Служи се енглеским, немачким, француским и руским језиком.