Ранко Козић завршио је студије класичне филологије на Филозофском факултету у Београду 1982. као најуспешније дипломирани студент генерације, због чега му је припала и специјална награда 1983. године. Годину дана касније ангажован је на пословима библиотекара на поменутом одељењу Филозофског факултета и на тој функцији остао је све до избора у звање лектора на Катедри за италијанистику Филолошког факултета 1996. године, а непосредно пре тога окончао је и постдипломске студије на Филозофском факултету одбраном магистарског рада насловљеног Елементи којне у атицистичком љубавном роману Измина и Изминија Јевстатија Макремволита пред комисијом коју су сачињавали професори Љиљана Црепајац, Нинослава Радошевић и Александар Лома. Као уживалац страних стипендија усавршавао се и на иностраним институтима и универзитетима: Балканолошки институт у Солуну (1981; 1985), Атински универзитет (1989/90; 1993); Goethe–Institut у Манхајму и Хајделбергу (1995), Универитет La Sapienza у Риму (1998), Универзитет у Барију (2002), што му је помогло да приведе крају истраживања која су се тицала теме његове докторске дисертације насловљене Утицај античких и средњовековних поетика на Макремволитов роман виђен у перспективи историје стила и одбрањене 18. маја 2004. на Филозофском факултету у Београду пред поменутом комисијом, чиме је стекао звање доктора класичне филологије. У звање доцента изабран је 2005, а у звање ванредног професора 2013. Држи предавања и вежбања из латинског језика студентима 1. и 3. године (Латински 1, 2, 3, 4) као и предмет Поетика и естетика античког романа на докторским студијама. Бави се историјом и теоријом стила, настанком, поетиком, естетиком античког романа, римском и грчком љубавном елегијом, еротском књижевношћу антике и филозофским поетикама античких књижевних жанрова. Аутор је једне монографије и више радова.