Бошко Сувајџић је рођен 13. 04. 1965. у Драгињу. Гимназију је учио у Шапцу. Основне студије завршио је на Филолошком факултету у Београду, Група за југословенске књижевности и српскохрватски језик, 1989. године. Магистрирао је 1994. са тезом Иларион Руварац и народна књижевност, а докторирао 2004. са дисертацијом Српска хајдучка епика у јужнословенском контексту. Од 1993. до 1995. боравио је у Бугарској где је обављао дужност лектора за српски језик на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“. У школској 1997/1998. години држао је предавања на Институту за славистику у Würzburg-у, Немачка, у својству гостујућег предавача. Сарађивао на научно-истраживачким пројектима Историја и историчари српске књижевности и Српско усмено стваралаштво: наслеђена грађа до краја 19. века (Филолошки факултет, руководилац пројеката проф. др Нада Милошевић-Ђорђевић, 1991–1995; 1996–2000) и Српско усмено стваралаштво (Институт за књижевност и уметност, 2006–2010, руководилац пројекта проф. др Снежана Самарџија). Руководилац научноистраживачког пројекта Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду Института за књижевност и уметност у Београду (2010–2016). Изабран је 21. 01. 2015. године у звање редовног професора на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филоло-шког факултета Универзитета у Београду, ужа научна област Српска књижевност.

Бошко Сувајџић је од 2010. до 2014. године вршио дужност председника Друштва за српски језик и књижевност Србије; од 2011. године обавља ду-жност заменика управника Међународног славистичког центра (Филолошки факултет, Београд); вишегодишњи је члан Председништва Удружења драмских писаца Србије (Београд); председник је Управног одбора Вукове задужбине и члан управног одбора Задужбине „Десанка Максимовић“ (Београд). Члан је управних одбора Музеја позоришне уметности Србије и Атељеа 212. Вршио је дужност управника Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета од 2007. до 2008. године. Био је вршилац дужности управника Задужбине „Десанка Максимовић“ од 2008. до 2009. године.

На 15. Међународном конгресу слависта који је од 20. до 27. августа 2013. године одржан у Минску, у Белорусији, проф. др Бошко Сувајџић је изабран за председника Међународног комитета слависта, најстарије и најутицајније међународне научно-стручне славистичке организације на свету (2013–2018).

Бошко Сувајџић је први председник обновљеног Удружења фолклориста Србије (2014). Главни је уредник Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (Филолошки факултет, Београд) и члан редакција часописа Анали Филолошког факултета (Филолошки факултет, Београд), Књижевност и језик (Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд), као и уредништва едиције Савремена српска драма и часописа Драма, које издаје Удружење драмских писаца Србије.

Бошко Сувајџић је објавио више научних монографија, антологија, студија, расправа и приказа у домаћој и страној стручној периодици. За књигу Иларион Руварац и народна књижевност добио је награду Вукове задужбине за науку у 2007. години, а за књигу Певач и традиција награду „Миле Недељковић“ за најбољу фолклористичку књигу у 2010. години.

Бошко Сувајџић је публиковао збирку песама Сонети. Ватре (2013). У едицији „Изабране драме“ Удружења драмских писаца Србије изашла му је књига изабраних драма Перитеорион (2015). Превео је са бугарског језика роман Антона Дончева Витез Свете књиге (Народна књига, Београд, 2003.) У оквиру програма „Корак ка позоришту“ Удружења драмских писаца Србије у позоришту „Модерна гаража“ у Београду изведене су му драме Вишњић (2004), Иларион (2008) и Перитеорион (2011).

За збирку песама Сонети. Ватре добио је награду „Задужбине Веселина Лучића“ за најбоље књижевно остварење наставника и сарадника Универзитета у Београду за 2014. годину. Добитник је награде „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда за трајни допринос култури Београда (2016). Такође, носилац је признања „Миодраг Ђукић“ за допринос у раду Удружења драмских писаца Србије (2016).