ТЕОРИЈА КРИЗЕ И КУЛТУРА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Наставник: др Александар Петровић, редовни професор
Година студија: VI или VII
Трајање: 1 семестар (летњи)
Статус предмета: ИП
Шифра предмета:
Број кредита: 9

Циљ предмета
Разматрање основних начела теорије кризе и схватање историјских извора културе Југославије. Сагледавање односа националне и наднационалне културе. Културолошке претпоставке слома Југославије. Разумевање улоге уметничког стваралаштва спрам култа личности. Схватање односа личности и историје. 

Исход предмета
Целовито разумевање културе Југославије у њеним књижевним и стваралачким испољавањима. Сагледавање утицаја политичких идеја на књижевно стварање. Уочавање утицаја књижевности на друштвене промене у ројалистичком и социјалистичком контексту, као и на изградњу постисторијске културе виртуелне Југославије.

Садржај предмета
Предавања обухватају испитивање националних ослободилачких идеја и њихову трансформацију у наднационалну културу Југославије. Посебно се разматра улога књижевног стваралаштва у профилисању идеје заједничке државе Јужних Словена. Улога Првог светског рата у практичној реализацији идеје Југославије. Стратегије изградње новог идентитета, стратегије симетрије и еквидистанце, стратегије модернизације, стратегије глобализације и стратегије постмодерне деконструкције. Уметнички рад у политичким и историјским променама.

Начин оцењивања
Активности у току предавања 10%
Семинари 30%
Усмени испит 60%

Литература
А. Петровић, „Поларна Србија“, Наслеђе, 2012.
А. Петровић, „Култура и криза“, Анали Филолошког факултета, Филолошки факултет, Београд, 2015.
Ребека Вест, Црно јагње, сиви соко, Моно, Београд, 2000.
Владимир Дворниковић, Карактерологија Југословена, Просвета, Београд, 2000.
Јово Бакић, Југославија: разарање и његови тумачи, Филозофски факултет, Београд, 2012.