УВОД У ФИЛОЗОФИЈУ 1

Наставник: др Желимир Вукашиновић, доцент
Трајање: 1 семестар (I, III, V или VII)
Статус предмета: ОПИ или ИП
Тип предмета: АО (академско-општеобразовни)
Шифра предмета: 0900009
Број кредита: 3

Наставни план
1. Шта је филозофија? Проблем Почетка и почетак филозофирања. Извори и побуде филозофских истраживања.
2. а. Излазак из наивности и непосредности. Филозофија и здраворазумље. Упитност, зачуђеност и сумња. Страст и чуђење. Мудрост и љубав. б. Шта је мишљење? Doxa и epistheme. Природа свакодневног мишљења. Одлике филозофског мишљења. ц. Шта је метафизика?
3. а. Основни филозофски проблеми и дисциплине. Систематика филозофије. б. Филозофија и друге области духа: мит, религија, наука, уметност.
4. Филозофија и њена историја. Историја филозофије, историчност, историја и наука. Облици рецепције филозофије. Филозофија и идеологија.
5. Почеци филозофирања у Грчкој. Филозофија, polis и политика. Polis и agora.
6. Основне карактеристике хеленске духовности. Периодизација грчке филозофије. Филозофија и историјски проблем Почетка. Предсократовци и arche.
7. Сократова филозофија и смрт. Окрет мишљења ка самоспознаји. Етика и филозофска метода. Сократ и софисти. Проблем релативизма. Филозофија, дијалог и logos. Филозофија и иронија.
8. Онто-тео-лошко устројство метафизике. Онтолошко питање. Платон и Аристотел. а. Платоново разумевање Љубави, те карактера и значаја филозофије. Philia, eros и agape. Истина, Добро и Лепо. Дијалектичка теорија идеја и објективни идеализам. б. Платонизам, традиционална метафизика и идеализам.
9. Аристотелова метафизика развоја. Систематизација филозофије.
10. Филозофија и целина бића. Aisthesis и noesis. Платоново и Аристотелово разумевање уметности.
11. Хеленистичко-римска филозофија и појам атараксије.
12. Хришћанство и филозофија. А. Августин. Основни проблем средњовековне филозофије. Спор око универзалија. Однос филозофије и теологије. Т. Аквински.
13. Филозофија духовног препорода. Studia divina, studia humana. Превладавање духа средњовековља. Ђ. Бруно.
14. Духовни препород и нововековни проблем сазнања: емпиризам и рационализам. Декартов рационализам. Метафизика и доба слике света. Ирационализам и Паскалова логика срца. Традиционална метафизика и проблем дуализма.
15. Филозофија историје и отклон од картезијанске позиције – Вико. Историја филозофије и проблем прогресивизма. Симбол светлости и западна метафизика.

Начин оцењивања
Учешће у настави 30%
Тест 70%

Литература
Обавезна:
1. Увод у филозофију – хрестоматија (прир. Р. Нешковић), Београд, 2003.
2. Избор текстова (прир. Ж. Вукашиновић): Хеленистичко-римска филозофија, Филозофија ренесансе, Средњовековна филозофија (уводни преглед) – Винделбанд, Коплстон, Филиповић; Платон, Гозба, БИГЗ, Београд, 1994., предговор. Б. Павловића, стр. 5-39.;
Додатна:
Нешковић, Р. Credo et Cogito, Средњовековна филозофија, Београд, 2004., стр. 15-23., 102-113., 162-176., 202-221., 234-254., 344-378., 410-424., 453-456., 474-477.; Платон, Држава, БИГЗ, Београд, 1993., књ. II-IV, VII, X; Аристотел, О песничкој уметности, Завод за уџ. и наст. сред., Београд, 1990.; Вајшедел В. Споредни улаз у филозофију, Београд, 2004.

1. Може ли се филозофија одредити као љубав према мудрости?
2. Однос филозофије према миту, религији, уметности, идеологији.
3. Природа свакодневног мишљења.
4. Филозофија и наука.
5. Одлике филозофског мишљења.
6. Систематика филозофије (онтолошко, гносеолошко, аксиолошко питање).
7. Филозофија и њена историја.
8. Облици рецепције филозофије.
9. Polis и agora – родно место грчке филозофије.
10. Почеци филозофирања у Грчкој. Метафизика као онто-тео-логија, arche и периодизација грчке филозофије. а. Предсократовци: Талес, Анаксимандар, Хераклит, Парменид (преглед основних питања). б. Анаксимандров појам apeiron.
11. Сократ: а. окрет мишљења ка самоспознаји. б. Сократ и софисти.
12. Платоново учење о идејама. Карактер Платоновог идеализма.
13. Платоново разумевање Љубави. Филозофија и љубав. Платонова еротика.
14. а. Аристотелова систематизација филозофије. б. Аристотелова метафизика развоја.
15. Аристотелова етика људске изврсности и мере. Значај филозофије по Аристотелу.
16. Платоново и Аристотелово разумевање уметности.
17. Основне оријентације и карактеристике хеленистичко-римске филозофије. Појам ataraksije, идеал мудраца и улога филозофије. Стоицизам. Епикурејство. Скептицизам.
18. Плотинов неоплатонизам: Једно, еманација, пут надоле и пут нагоре.
19. Хришћанство и филозофија. Однос између религијске чулности и филозофске спознаје. Гностици и апологети.
20. Августиново манихејско учење.
21. Средњовековна филозофија: ново значење речи филозоф и филозофија. Однос између филозофије и теологије. Т. Аквински.
22. Основно питање схоластике и њена периодизација.
23. Спор око универзалија: основна становишта.
24. а. Основи ортодоксне теологије и византијске филозофије. б. Догматски спорови у источном хришћанству: тројство, Христ, иконе.
25. Ренесанса: превладавање духа средњовековља. Филозофија духовног препорода. Ђ. Бруно.
26. Нововековна филозофија. Проблем сазнања (становишта).
27. Декарт. Проблем дуализма. Карактер филозофије по Декарту.
28. Паскалова логика срца. Декарт и Паскал (компаративно изложити).
29. Викова филозофија историје.

УВОД У ФИЛОЗОФИЈУ 2

Наставник: др Желимир Вукашиновић, доцент
Трајање: 1 семестар (II, IV, VI или VIII)
Статус предмета: ОПИ или ИП
Тип предмета: АО (академско-општеобразовни)
Шифра предмета: 0900010
Број кредита: 3

Наставни план
1. Проблем увођења у филозофију. Филозофија и наука. Филозофија и уметност. Филозофија и поезија. Филозофија и критичко мишљење. Проблем дијалектике.
2. Прогресивизам, просветитељство и француски материјализам 18. века.
3. Кантова филозофија критике. О изворима, моћима и границама сазнања. Однос између гносеолошког, етичког и „естетичког“ питања. Услови за конституисање немачког идеализма.
4. Проблем метафизичког идеализма. Компаративно: Фихтеов субјективни идеализам и дијалектика субјекта и објекта; Шелингов објективни идеализам и дијалектика реалитета; Хегелова синтеза у систему апсолутног идеализма.
5. Антиметафизички набој хегеловске левице. Филозофија и пракса. Критичка теорија друштва. (Маркс).
6. Филозофија, пракса, хуманизам. Филозофија, утопија и нада. (Блох, Маркс – компаративно). Филозофија, свет и егзистенција (увод).
7. Резимирање претходног предавања. Историја метафизике и проблем односа филозофије, света и егзистенције. Кјеркегорова индивидуалистичка побуна против метафизике. Консеквентно: волунтаристичка перспектива са исходиштем у витализму. Шопенхауер-Ниче.
8. а. Човек, смисао и свет. Волунтаризам, егзистенцијализам и филозофије Живота. б. Филозофија, апсурд и егзистенција. Филозофија, револт и побуна. Егзистенција, стварање и смисао. Слобода, одговорност, егзистенцијализам и хуманизам.
9. Егзистенцијализам и структурализам (отклон од Сартровог егзистенцијализма).
10. Херменеутика, постструктурализам и деконструкција. (компаративно излагање основних карактеристика).
11. Херменеутика и психоанализа. Филозофско читање Фројда. Уметност и психоанализа.
12. Феноменологија и фундаментална онтологија. Хусерл-Хајдегер. Филозофија, поезија, језик и биће. Сопство и Друго. Поетичко мишљење и смисао бивствовања. Могућност заснивања филозофије књижевности. (полемика).
13. а. А. Хелер. Радикалне потребе, демократија и свакодневница. б. Филозофија и криза. Легитимацијска криза савремене филозофије. Модерна и постмодерна. ц. Глобална култура и филозофија (Бодријар).
14. Проблем краја филозофије као метафизике. Традиционална метафизика и њена де(кон)струкција. (Пост)метафизичка чежња за крајем и (не)могућност новог почетка. Како филозофија може да почне?

Начин оцењивања
Учешће у настави 15%
Есеј 30%
Завршни (усмени) испит 55%

Литература
Обавезна:
1. Увод у филозофију – хрестоматија (прир. Р. Нешковић), Београд, 2003.
2. Избор текстова (прир. Ж. Вукашиновић): Хусерл, „Идеје за чисту феноменологију и феноменолошку филозофију“, „Шта је трансцендентално искуство“; Сартр, „Егзистенцијализам је хуманизам“; Ками, „Мит о Сизифу“; Хајдегер, „Шта је то филозофија“; Финк, Е., Увод у филозофију, Нолит, Београд, 1989., стр. 13-18, 22-25, 48-49, 50-51, 79-80, 83-86.; Шлук, Увод у филозофско мишљење, Плато, Београд, 2001., стр. 11-16., 19-22., 29- 32.; Јасперс, К., Увод у филозофију, Просвета, Београд, 1967., стр. 125-141., 175-193.
Додатна:
Ниче, Ф. Весела наука, Графос, Београд, 1984.; Хајдегер, М. Мишљење и певање, Нолит, Београд, 1982., Шумски путеви, Плато, Београд, 2000.; Бодријар, Ж. Симулакруми и симулација, Светови, Нови Сад, 1991.; Вајшедел В. Споредни улаз у филозофију, Београд, 2004.

1. Проблем увођења у филозофију (Е. Финк и Шлук).
2. а. Апсолутизација идеје напретка. б. Прогресивизам, позитивизам и филозофија. Позитивизам – основне регуле.
3. Просветитељство и француски материјализам 18. века.
4. Кантово учење о изворима, моћима и границама сазнања. Филозофија и критика.
5. Кантова етичка и естетичка мисао.
6. Фихтеов субјективни идеализам и дијалектика субјекта и објекта.
7. Шелингов објективни идеализам и дијалектика реалитета.
8. Хегелов систем апсолутног идеализма (панлогизам).
9. а. Антиметафизички набој хегеловске левице. б. Компаративно изложити: Хегелово разумевање односа природе, уметности, религије и филозофије. Негација и мишљење. Статус дијалектике.
10. Марксово тумачење становишта праксе. Историја, филозофија, пракса.
11. а. Марксово учење о отуђењу. б. Основне карактеристике антиметафизичког набоја хегеловске левице.
12. Блох: филозофија утопије и наде.
13. Кјеркегорова индивидуалистичка побуна против метафизике.
14. Шопенхауерова песимистичка етика.
15. Ничеово разумевање филозофије. Нихилизам. Превазилажење традиционалне метафизике и морала. Аполонско и диониско у филозофирању.
16. Интерпретирати Ничеове речи „Бог је мртав“. Платонизам, волунтаризам, метафизика, нихилизам и воља за моћ.
17. Различити облици филозофског читања Фројда. Филозофија, уметност и психоанализа.
18. Камијева филозофија Апсурда. Парадокс, егзистенција, слобода и револт.
19. Сартрова филозофија егзистенције. Проблематизовати однос есенција/егзистенција.
20. Сартрово разумевање егзистенцијализма као хуманизма. Егзистенција и слобода.
21. Јасперсово разумевање односа између човека, света и филозофирања. Смисао и егзистенција.
22. Дилтајева херменеутика.
23. Хусерлова феноменолошка редукција.
24. Хајдегерова фундаментална онтологија.
25. Хајдегерово разумевање односа између филозофије и поезије. Проблем метафизике и доба слике света. Поетичко мишљење.
26. Позитивизам – основне регуле.
27. Структурализам – полазиште, метод, етапе.
28. А. Хелер – радикалне потребе, демократија, свакодневница. (Компарирати са Марксовим учењем о отуђењу).
29. Модерна и постмодерна.
30. Легитимацијска криза савремене филозофије.